Stražilovo

Б р . 4.

СТРАЖИЛОВО

57

ског —; с друге стране пак, што се Фауст одаје послу и раду, те у њему налази разбибригу, ако и не задовољства и потпунога мира. Фауст дакле ни после љубави према Маргити није постао рђавији после љубави према Јелени баш никако — као што се Мефистофелес надао, већ на против, још бољи, јер је радио за опште добро. Он је тек у будућно-

примери из индијске, јелинске и хришћанске вере, какве је бог удостојио својом љубави смртне жене, те је то исто покушао и с ђаволом. Али бог остаје увек и у тим случајевима бог, те слабу жену подиже к себи, док ђаво остаје ђаво, те предмет своје љубави сатре и стамани. Према обрицању демоновом, да ће се измирити с небом, ако га Тамара за-

Ленка Хаџићева.

сти видео себе задовољна и умирена, кад доврши једном велики задатак свој, да од мора отргне земљишта, на ком ће људи моћи сретно и мирно живети. Тако се дакле оствариле речи Господа, и Мефистофелес је изгубио опкладу. У „Демону" је хтео Љермонтов да покуша, е да ли се ђаво може изменити, кад на њега силно утиче љубав. 1Го свој прилици лебдише му пред очима

воли, стоји пример из старе митологије, како се Зевс, ради љубави лепе Ливјанке, која му роди Ијарба, хтеде одрећи божанства. Е па кад се бог може тако силно заљубити, за што се не би могао и ђаво | Нама не остаје онда ништа друго, него да верујемо демону, да је страсно заволео лепу Тамару, и да би учинио све, чему се клео — да је није окусио, те се тако после насладе истрезнио и остао