Stražilovo

Б р . 5.

СТРАЖИЛОВО

ЈЕЗИК У ГУНДУЈШЕВУ „ОСМАНУ". (НА ЧАСТ БЕСМРТНОМ ПЕСНИКУ О ЊЕГОВУ ТРИСТОГОДИШЊЕМ ПРОСЛАВЉАЊУ .ј НАПИСАО ЈОВАН ЖИВАНОВИЋ. (Наставак.)

Имперфекат долази у другом лицу множине са уметком о и са обележјем прошлости х. Данас то лице нема уметка, а за обележје прошлости му је с: Ви у труду дни водећи, снажна срца, смионе образе казахоте, подносећи љетна сунца, зимне мразе. — I., 125. Грђахоте ви сва блага и сва племства, разми оно, што добије сабља и снага, В0 ЈУЈући свеђ смионо. — I., 165. Суђахоте, да невоље иајвеће су стат без рати, и да умријет веле боље, нег' испразно дни трајати. — I., 170. Вељахоте, да кудеље жене преду дома у тмини, а јунаци непријатеље да затјечу на равнини. — I., 175. Држахоте за час своју и највећу дику и славу: за вашега цара у боју изгубити русу главу. — I., 180. Ваиијахоте: смрти пријека, не остављамо памет на те: да се царство протре, а нека животи се наши скрате! — I., 185. * * * Као што има у старом словенском језику рек-о-х-г и старији аорист р-к-х-ч,, тако исто има и у Гундулића тај старији аорист ријех, у ком је е продужено у ије (ст. слов. %) за накнаду, што је отпао конзонанат: Ах, злочести и незнани, од шта сте се, ријех, припали? једа и ви ко и крстјани по двије руке нијесте имали? — I., 240. Угричићу мој љубјени, ја ријех, што знах, а ти сада справи обилне даре мени, кијема ћу се смирит млада. — XII., 365. * * * Партицип ргавб. ас^. гласи у старом словенском језику у номинативу једнине мушкога рода, н. пр.: од плести : цдетл или млегн, а ге-

нитив једнине гласи: плетљштд. Партицип се, дакле, у старом словенском језику мењао по падежима. Тако је било и у српском језику. Али од свршетка четрнаестога века почео се номинатив једнине мушкога рода каменити, те поче долазити и за друге иадеже. Тако имамо остатака од тога номинатива једнине и у седамнаестом веку у Гундулићеву »Осману«, где се окаменио, па долази и за друге падеже: Гозбе частећ дружба мила и настири стада иасе стренитеља турскијех сила попијеваху у све гласе. — I. 85. Дар Лесандро с тобом ходе, сит једнога свијета славе, плака, да се јога находе нови свијети и државе. — II., 20. Сви у огн>у своји бојници пут паљаху мимоходе; тим није чудо, да у свој рици Дунај под њим склони воде. — IV., 145. Тако јато бијело у води од сњежанијех куфа илове*) игре нове изнаходи под жубере слатке и нове. — IX. 490. Из првог се примера види, да номинатив сингулара мушкога рода т/асе (ст. слов.: пасд или пден) долази за номинатив плурала мушкога рода. Ходе= ст. слов.: ,\ ода; плове= ст. слов.: ццонд или плоки од глагола шттп. У акад. је издању треће лице плурала садаш. времена од 77 ловити. * * * Од четрнаестога века почиње од партиципа ргаеа. асГ номинатив плурала за мушки род да долази и за друге падеже, као што и данас бива. Па тако имамо исти ном. множине и у Гундулића, да долази за све падеже, али имамо у њега, да се и мења партицип и по другим падежима. Ове је падеже градио сам песник, јер у обичном говору престао је партицип већ тада да се мења по падежима. Ево примера, где је песник сам градио облике за поједине падеже: ПршеИе су тве одлуке, привидјенства ер не имају;

*) Ио

ову издању.