Stražilovo

92

Овде је прија хрватски облик, место прије, стоји у аористу и одговара старом словенском П(1НИТЋ ИЛИ |||НШ. * Глагол вапити, који одговара ст. словенском бшнтн долази често или у старинском у пола носрбљеном облику вапити или у са свим иосрбљеном облику упити. Тај глагол иде у гаести раздео прве врсте у старом словенском језику, на тако се мења и у Гундулића, али прелази но аналогији и у четврту врсту, те се и по овој мења: И не уфајућ, да ју обрани, зауаи у глас пун жалости: На ово ли ме, јаох, дохрани тешка и трудна ма старости ? — УШ., 620. ВааијуЛи: „ Или брже хтјеј, пгго хоће војска остала, или ти се сплеса и врже испод сабље глава пала!" —• XVI., 310. вааије војска: „Ми никако против цару нисмо устали, нег' проћ онијем, ки су опако дијете младо свјетовали". — XVI., 321. Пред мечет се ови скупи, тер из јутра до вечера скупно вика, складно уии: „Дај нам пашу Дилавера". —XVI.. 341. Тим весело напријед ступи врљи од вихра, бржи од стриле, сметај, свађај, буни и уаи, не мимођи варке и силе. — XVII., 705. ВапеЛ с клетвом од све вере: „На срамоту Османову данас ћу ти, Дилавере, скучит главу под сабљу ову !" — XVIII., 225. Ови скаче хро наприједа и на врат му сабљу носи, вааијући, да се прида, и да кајан милос проси. — XVIII., 520. ваии охоли: „ Сад ћеш видит, што ја велим, је ли истина!" Дилавера хоће слидит прико мира и висина. — XVIII., 585. * Старински глагол: СЛОУТН олокж слобсшн долази и у Гундулића. Данас се тај глагол више не употребљава: У н>их јоште вас свијет пуни глас, и божја дјела слову од Лауша, ки се круни у Будиму и Кракову. — III., 82.

Б р. 6.

Соколовић унук царски и везијера Махумета, ким још слове крај угарски цијећ вазећа од Сегета. — IV., 165. * Старински глагол сдшнлгн аисИге долази често и у Гундулића. Тај глагол у том облику не живи вшне: Тим с ме трубље да свијет слиша славу твоју свак час већу, ти свеђ дјелуј дјела виша а ја пјет их пристат не ћу. — I., 70. Свака страна, ка је најдаља, свако доба, свако вриме Матијаша слиша краља недобитно у љих име. — III., 95. * Често долази и старински глагол: вднктн — кдгодљ — Емодешн: Ах, властите ти државе од турскијех сила бљуди, а нека ја сред крваве рати тјерам парод худи. — V., 158. Дали туђи витезови хоћ' краљевство тве да бљуду, кад изгубит ш њим његови и свој исти живот буду? —• XI., 701. Али што чух ја опета? Јес, тко тужбе још узмножи, јер цар свеца Махумета закон бљусти хоће и божи. — XVI., 230. * Такође и старински глагол цдмтн имамо забележити, који је Гундулић употребљавао : II ја сцијенит вику не ћу, да пригрлит најмилије ви не ћете ову срићу, ка вам сама на стан алије. — XI., 630. *• Глагол: цитн — нок?. — ногешн долази такође у Гундулића: Тим с ме трубље да свијет слиша славу твоју свак час већу, ти свеђ дјелуј дјела виша, а ја ијет их пристат не ћу. — I., 73. ■№ Употребљавао се старински глагол у садашњем времену дим у значењу ва^еп: Дим Гашпара Милостића, ки у хрватском рођен крају,

СТРАЖИЛОВО