Stražilovo

120

СТРАЖИЛОБО

— Не ће госпођа Јеца то допустити, по што јој је на рамених глава. — Предомислиће се. У том повика учитељ: — Дакле, да пређемо на учење. Гласове смо распоредили, можемо даље! Прво женскиње! — А ми? — повика писар и бележник. Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита. — Ви ћете после њих доћи на ред, — одговори онај. — Хајд'мо ми дотле на пиво! — предложи бележник. Благајник од мах устаде. Бисар већ дохватио шешир. — Хоћете ли и ви? — шану бележниковида Јовану. — Куд сви Турци, — одговори овај. А она повика:

— Јеси чуо, натарошу: Или сви ил ни ви! — Сви! Сви! — чу се више гласова, а највише иисарев. Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенције. А Бог ме неје баш ни обичиа ствар за Врајковчане пиво, па још у боцама. Господа га иначе иију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош. Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; пего што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има. Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела" Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,. . Тако се свршила ирва певачка поука Брајковачкога збор&. (Нас.тавиће се.)

ПРВИ КЊИЖЕВНИ ПЕСИИЦИ У СРПСКОГА НАРОДА. II Р И Л О Г ИСТОРИЈИ С Р П С К Е КЊИЖЕВНОСТИ. ОД ДИМИТРИЈА РУВАРЦА. (Свршетак.)

Други књижевни песник био је Бугарин Христофор Жефаровић, »нпшгршо рлссшнскјн окфж грдфт.", или као што за њега рече Павао Ненадовић, потоњи народни секретар, »рекинтелћ отеуествд колгарскдго), дшннтедк цдрсткд Гт-рјуесклгго". Жефаровић је 1741. издао у Бечу „Стематографш", у којој је осим слика српских царева, краљева, архијепископа, кнеза Лазара. и патријарха Арсенија IV., неких бугарских царева и светитеља, грбова од свију земаља, у којима су Славени живели и живе, још код сваког грба у четир стиха опевао значај грба и спевао песму од 110 стихова у славу потврде патријарха Арсенија IV. (21. октобра 1741.), која је на првим листовима Стематографије штамиана или право рећи у бакру резана, као што је и цела Стематографија у бакру резана. Иста Стематографија прва је српска књига, која је по прелазу 1690. српског народа на ову страну бакрорезом штампана у данашњој аустро-угарској држави. Жефаровић је у својој Стематографији, коју је иа латинском језику нанисао Павао Ритер, а он ју само на славено-српски језик превео, ове стихове ставио под грб „СерблЈа": »Крестт., оцндд, Серкдји столгт. Пдмпсднн, рддн крестд кт. отсуссткт. многи нрјдтт. крдин. II 1.Шт. креств нростерт«, пдкн одд^клаштх, ТДКб), ДТ ,Д(|)МТ, СерКДЈГО, НрДКО НЛрН1|Л10Т Е.."

А поменуту песму Арсенију IV. овако је заггочео: »€<г .е сдоиомт. утоднгт, Кддженнон скдтннн; Нф8 крдсно Р пујд СДШ.1А Когннн Нре-Укдростн; Но онд стонтт. к' томт. ке^гддснд Прекосходнтт. Ксд рпун докродт.телт. дснд, 10же сгдд сдмшнтт. сдмт. Лноддо г.е^'глдсд бстк; < тјуг. состдкнтт., нестдетт. мк удсд. Осим овога наишао сам у књижици » П окусшс смтнтедское к' ноконостдкденномк јереш" јопт на ове стихове Жефаровићеве: »Кслкш нже к^ирдтн, в' кннгк сио ккдн дшке/Јко н ссердно), прјнмн сјд тркдм. Прјнмшке сјд пдуе, № тм Коте федрмн Ларддмк Ирдотџк, мндостнкно кнг.дрн Хрјсгофорд тн рдг.д, с роднтедн ег<о Снодокн сдмт, цдрствјд, сдд ндгсо ткоегш Сдннт. же Лдфд, н (Омегд сдммн \к()Д (:и кон€1|т>, еже г.мтн блдпн. Г. Стојан Новаковић у својој „Библијографији" под бр. 2. наспомену, како није видео правог иаслова речене књижице и за то ћу га ја овом приликом навести, кад ми је дошао до руке потпун примерак. Он овако гласи: Исус Христос у архијерејском оделу с десном руком благосиља, а у левој руци држи еванђеље. Испод њега долази: Кддгосдокопемт. Склтт.ншдгш н Клдженнт.ншлг(о кс -