Stražilovo

144

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 9.

КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ. — Др. Ђорђе Дера и Благоје Бранчић, проФееори у овдашљој српској великој гимназији, јављају, да је готов те ће скорим ући у штампу њихов Мађарско-српски речник, на којем раде близу три године дана. Речник није удешен само за ш колу, већ је тако израђен, да ће у пуној мери одговарати и вишим потребама и захтевима јавнога и приватнога живота. Израђујући га употребили су писци најбоље изворе; навластито се обзирали на чистоту и особине мађарскога језика те се уздају, да ће тај њихов речник знатно олакшати темељито учење мађарскога језика. Будући да су велики трошкови око штампе — речник ће изнети око четирдесет табака, — то да би лакше еносили те трошкове, а уједно да би се према томе могли управљати у неку руку, у колико примерака тај свој речник да даду штампати, позивају на претплату. Речник стаје сада 3 Фор. 50 новч., а додније ће стајати много скупље. Ко се, дакле, на речник жели претплатити, нека пошље што пре новце на адресу једног или другог писца. Речник ће изићи до ове јесени. — У 169. свесци Народне библијотеке браће Јовановића започетаје М илаковићева Исгорија Црне Горе. Напред је животопис тога писца, за који су узети по датци из опширног животописа Милаковићева, који је још године 1860. у „Српско-далматинском магазину" саопштио прота Ђорђе Николајевић, сада митрополит Сарајевски. — 170. свеска исте библијотеке доноси у преводу с руског почетак историске приповетке Г. П. Данилевског под натписом: „Иотемкин на Дунаву." — Добили смо прву свеску прве књиге списа Стјепана Митрова Љубише. У евесци је тој животопис покојников, написан још године 1878. Нреко пуних 50 страна износи овде тај животопис а цигло три стране износи оно, што се на књижевни рад Љубишин односи, остало је све о парламентарном животу његову. Од приповедака је у ову свеску стала прича паштровска из петнаестога века „Кањош Мацедоновић" цела и почетак „Скочидјевојке." — На корицама моли Митар Сг. Љубиша све пријатеље и познанике његова покојнога оца, који су с. њим били у преписци, да му пошаљу његових писама, ако имају, јер је наумио издати и писма свог оца. — Читамо у „Одјеку" (бр. 18.): „Одбор за издавање Вукових дела имао је до сада неколико својих састанака, на којима је претресао прикупљено градиво и договарао се о начину и реду. издавања. На последњем састанку одборову, 5. Фебр., договор је завршен и донета одлука, да се што пре да у штампу I. књ. народних песама и Српски рјечник. Ред књига народних песама не ће се разликовати од реда, којим је сам Вук био приредио своје последње (треће) издање. На крају IV. књ. новога одборскога издања биће штампапи сви предговори Вукови у појединим књигама свих ње-

гових издања. У V. и VI. (а можда и VII.) књ. доћи ће народне пееме, издате по смрти Вуковој -или нађене у његовим посмртним хартијама. Прве четири књиге, које је сам Вук издавао), биће приређене тако, да се из новог издања може видети све, што је било у свима књигама свих трију Вукових издања. Рјечиик ће се приређивати по Вукову издању од 1852., у ком ће се учинити само најпотребније поправке, о којима се несумњиво може казати, да би их учинио и сам Вук. Штампање Рјечника не може се одмах иочети због припрема за њ у државној штампарији. Али ће се и те материјалне и техничке тешкоће моћи савладати наЈдаље за три месеца. х 1им I. књига народних (женских) песама буде дата у штампу, одмах ћемо јавити својим читаоцима." — Књижара Браће М. Поповића издала је пет новела Пољака А д о л ф а Дигасињскогау преводу вреднога нашег младог сарадника Рајка. Новеле су те: 1. Паликућа. 2. Философ и праља. 3. Тргај. 4. Сањало. 5. Из села у село. Читаоцима нашег листа приказан је тај пољски писац, а приказао га је исти преводилац у 49. броју „Стражилова" од прошле године. Ту је наиме саопштен Дигасињскога грчки мит „Прометеј" у преводу Рајкову. — Недавно је у подлиску О 1з 2 о г а из пера М а р к а Драговића изашла расправа „Ч ији је спев „Смрт Смаил-аге Ченгића", која је завршена „с мишљењем, да је спев „Смрт Смаил-аге х 1енгића" Мажуранићев а не владике Петра II. и да је Мажуранић имао за основу својој песми не само једну какву песму, него више народних песама, а особито пак оних, у којима се певају турски зулуми над сиротињом рајом и четовање црногорских чета." Против тог мишљења ни ми немамо ништа, само се чудимо, што Драговић при свем својем тако прецизованом мишљењу ипак тик после тога вели, да „без сумње ово питање још није решено те ћемо видити, шта ће се о том даље говорити." Ту већ не може ни уредништво ОТогога а да под звездицом не примети, да је то питање за њ „решено или боље није никада постојало". — У Панчевском мађарско-немачком недељном листу „Раш*80Уа ез уМеке" изашао је у лиску 45. броја прошле године мађарски превод српске народне песме „Хасанагинице", коју је превео др. Михајило Романец. — У 8. бр. истога листа од ове године саопштен је у мађарском изводу чланак Панчевског пароха Луке Поповића „Српске народне песме у јевропској књижевности", што је саопштен био лане у 45. броју напгег листа. Извод је тај начинио такођер др. Романец, проФесор на државној гимназији у Панчеву, који тамо предаје и српски језик те је на том заводу увео и Живановићеве српске читанке и наше народне песме. Са нарочитом пажњом и интересовањем прати др. Романец „Бранич српског језика", који у нашем листу пише Јован Живановић.

САДРЖАЈ: По селима. Од Љубинка. — Јемац. (Свршетак.) — Српски песници у немачком преводу. Од Луке Поповића, пароха у Панчеву. — О кневу Лазару. (Наставак.) — Књижевност. Отаџбина св. 70. и 71. — Ковчежић. Књижевне белешке. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРГ1СКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.