Stražilovo

Бг. 10.

149

Дифрен, позивајући се на Орбина и Лукаревића, пише (сар. V. 66.) да је кнез Лазар дао кћер своју Вукосаву за жену Милошу Кобилићу „МЛозсо СћоБа (1 )НсНо, У1го поБШ ех ТЈеииасо, орр1<1о уех-виз ЖоУ1ра2агит ог!о, ^шсјис 111 Еагагх с1ебро1;ае аи1а Гиега1; сДисаШа". Дотично место у Лукарићевим аналима (стр. 68.) гласи: „Уисоаауа (дана) а МПовс СоТзШсћ" а мало ниже: „МПовс КоТзШсћ, Вагопе сИ ТГеп1181;е 111 Не1то (Хуму), депего Ш Ва/аго". А шта други, од Дифрена призвани, Орбин о том каже, ја не знам. јер ми у овај пар није при руци историја вегова, но Пејачевић пигае на стр. 327.: „(Јиаг1;ат ЈШагит Уикозауат М11 о » С о Б ј Н с Ш о ех орргЛо ТгепИзсо, ргаесгриае покИИаНв е( јогШиЛпт ћегог, гп аи(а Еашгг еЛиса1о, со11оса!;ат 1и18ае, аиНог ев!, ОгШив". И сад, кад случајно наиђеш, драги читаоче, на оно место у Рајићевој Историји (III. 11. у примедби), где се каже: „Милошђ храбрни и славнни вт> полц4хт> ЛазаревнхЂ воијгб и полководецг, не 6 нлђ простаго рода, но благороденг и благонарочитЂ кђ веси ТЈентишко 6 лизђ нова Пазара рожденЂ отђ благороднихЂ родителеи, и воспитанЂ изд'1'.тска во дом г Љ Лазарев4, за храбростг. же и мужество сподобилсп бнти и злт1. царевЂ", — одмах ћеш знати, откуд је узео то наш Рајић. А Павао Ритер (Витезовић) зна осим тога још и то, од кога је рода и племена био Милош и зашто се назвао „Кобилић" он. У „8егМа Шш1ха1;а" §. 12. пише Ритер : „СоПосауега! Рагагш рппсерв Уиковауат М11овае Ко1)Шс1о 1п таћптоти! 80С1с1а1:еп1. Ега1; аи1сп1 МНоз а4о1е8сеп8 поНШкнтшв ех §епеге 0/>гептжгогит т Т1еп1 ;Ј8(;е ргоре Хол'јрагаг с1ап« ог1ив па1;аН1)и.ч 111 Тагаг1 аи1а (;с1иса1 ;и8, аррпте ^ие тШ1;апћив ехегс11;Н8 ехсиНив. 1ш1е аи(.ет КоШгси потеп 1гахг1, циоА рго депШШо н1.етта(.е (гга ециагит аЊагит м ги/гео 8си(о соИа денШге!.." Фра Андрија Качић у Разговору угодном народа словинскога (млет. издање од год. 1801.) пише на стр. 43., да је Вукосава пошла за Милоша Кобилића из Новог Пазара а на стр. 146. помињући кнезове и властелу народа словинскога, спомиње и „СоПШсћ 0 (1 Коуо§а-Рагага"; ос1 0У0 §'а р1етепа Ну уеПк1 VI1:62 М11о8с СоНШсћ, којг иН1 сага Мига1;а па Козоуи ро1ји", — а у „ писми најгтслидњој од славне Босне" одговара и карајући довикује сама Босна старцу Мјеловану: „Ко је био Марко Краљевићу, „Ко ли витез Милош Кобилићу, „Ко бијаше Реља Бошњанине, „Омућевић јунак од старина? „Ко је био Бранковићу Вуче, „Ко л' старином Кастриотић Јуре, „Ко ли јунак Зриновићу Бане,

„Ко л' делија Косарић Стјепане ? „ Него млади старилом Бошљаци, „Ол Бошњаци оли Ерцеговци! А другу једну песму, „писму од Кавалира Марка Ивановића из Доброте од Буке Которске", почиње фра Андрија овако: „Босна слави Рељу Бошњанина, „Сењ бијели Иву Сењанина, „Унгарија Сибињанин-Јанка „Булгарија Краљевића Марка, „Ерцеговци Милош-Кобилика, „Рваћани Бана Зриновића, „Све Крајине два Ивановића „Два од Буке кнеза и витеза, и т. д. Ето ти облак сведока и каквих сведока и каква су господа та већином наша словинска господа: апати и поклисари, витезови и фратрови и богословци, који као из једног грла довикују ти, Србине и срнски сине, тврде и сведоче, да је Милош Кобилић, који је убио цара Мурата, био родом из Тијентишта у Херцеговини 1 ) и да се он прозвао Кобилић за то, што су му у грбу биле три кобиље главе; и према множаству тих сведока и њиховом једногласном исказу смеш ли се ти, српски сине, помолити и казати, да то баш није истина, но да је истина оно, што наш народ верује, а народ, (наравно српски пук а не словински народ) верује, као што Вук твој у Речнику под „Двориште" и „Обилић" и Милићевић у Кнежевини Србији стр. 426. уверавају, „народ верује, да је Милош Обилић био родом из Поцерине и да су му у Дворишту били двори, и да га је тамо у планини нашао цар Степан, и народ зна, зашто се он зове Обилић, и да по томе Милош није био Херцеговац већ Поцерац. 2 ) Но народ, опет исти тај српски нук, на другом месту, н. нр. око Рудника прича и верује оно исто, што народ у Боцерини прича и верује о Милошу чобанчету и народ око Рудника само се у том не слаже с Поцерцима, што каже, да је цар Степан наишао на Милоша у Рудничкој планини и да је он одонуд био родом, те да по томе није био он ни Поцерац ни Ерцеговац већ баш Рудничанин. То је, дакле, проста пучка прича, која путује од места до места, од уста до уста, те се удешава по жељи нука, којем се нрича и који прича.

] ) Лгесек, Напс1е]88(;га85еп ип<1 Вег§-»-егке е1с. 8. 76: „КеГ с!ет Аиз§ап§е аив <1ет Раззе го§ тап "ђег <1ег 81;а1Јоп ИепИНе (уоп Ђеп1а=4еп1;оггат; 2о11ат(; 1450.) уог1>е1, т> ћеибе посћ ет §;1еи-ћпа1ш§-ег Нап к^ећ!;''.

2 ) КапНг, ВеНгае§;е гиг зегМбсћеп АНегШитзкипДе, Л^еп 1805. I. ТгојапоудгаД р. 3. Носћзк чуаћгзсћетНсћ лтаг ез етЕЉ аисћ (1ег 811,2 (1ез ћегићткеп 8с1гипе#егзоћп8 Саг Багагз, (1оз т1еШезип§-епеп МИоз ОћШб, т^е1сћег пасћ (1ег Тга(1Ншп ће1 (1ет Бог1е Буопбке гез1(11г1 ћаћеп зоИ". И Херцберг (безсћ. (1ег Вуиап!;. е(с. 8. 500. N0*61.) зове Милоша „с1ег зегћгзсће КНкег МПов ОћШс уоп ТгојапокдгаА).