Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

шву,ттт1 ВЛАОНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 12.

У НОВОМ САДУ 24 МАРТА 1888.

ГОД, IV.

а И Г А Н Ч Е.

Безбрижно и мило дете, подигни витице твоје . . . Како си чупава много! Ах, твоје уснице рујне И страсно, ватрено око и груди свеже и бујне, Веселе око моје. Додај ми златни пехар. Из твојих очију, лане, Ја читам страсну повест, које се још многи сећа, Кад Бахус подиже војску на плодне индиске стране, На земље мирисног цвећа.

У вијорима страсти са дивљом, помамном виком Скакаше безумна војска од људи, жена и звери; И древне индиске горе оглашаваху криком Истока бујне кћери. Циганче, тако ми Баха! и ја сам међ' њима био... Но ти ми покажи сада, шта чиним ово и гди сам? Ја видим, да сам пијан, и ако, за што бих крио? Дирнуо пехар нисам. Војислав.

ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!

ПРИПОВЕТКА И 3 С ПРБИ (Наставак.)

РПСКОГА Ж И В О Т А. ДЕО.

ујш Марковој крчми „код разбијене канте" раш^ћеретали се гости, па и не мисле кући; него ' де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле. И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту. Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни. А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија —• иоручио је, да ће „сад од мах" доћи, па је устао већ био и пошао. Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада. Јеша воли да „политизира", особито још кад наиђе на паметна човека. — За што? Мој господиие, ето, за што! — вели

Јеша. — Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године. Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију. „Сигугуран платиша! Наш Србин мисли, то је наше, иа не мора плаћати. А туђинац то не може рећи." Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу. Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима. Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православне општине од мах уз ребро српској православној цркви ?! Жалост, мој господине докторе ! Жалост!... А знате ли, шта раде наша браћа Срби? Сви листом пазаре код Јуде. Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд 1 за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже. Па шта им даје за то Јуда? Шта мислите? Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре !... Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути. А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православци свештеник,. . . сии купују код њега, код Јуде ;