Stražilovo

240

СТРАЖИЛОВО

Народни пјевачи гријехе сииове почеше преносити | мишља у тој ствари и Хилфердинг. Данас дакако на оца, те овијем промијенише онога правога Лаза- ј да овдје ни кимжевник ијесник ме би смио мијењарова издајицу у Косовском боју. Тако се некако до- ј ти народне трпдиције какова јест. (Наставиће се.)

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. РЛЧКО НЕПНППТВО Д г СРНСКОЈ КЊНЖЕВНОСТИ Др. Илија Огњановић, уредник „Јавора", добар је био те нам допунио извештај из прошлог броја, саопштивши, да у ,,^еуеп"-у, год. 1856. има с руског преведено ово: ОозросИбпа као ве1јапка; 12 гизко^а ро РизкДпи ргеуео Ј. Т. (Иван Трнски?) IV. свеска, стр. 98. (Ту је приповетку драматизовао М. П. Шапчанин те је недавно давана на Београдској краљевској нозорници а Шапчанинову је прераду у „Отаџбини" св. 71. оценио Драгутин Ј. Илијћ.)— 81}аго8ује1}зк1 ротје8СЈк1, Ш /1Уо1з вЂагсћ гиз1пзк1ћ у1аз1зе]јаћ. 1г гизко^а №ко1е Сго$о1ја, рг. N1 к о 1 а Ве§;оУ1С. VII. свеска, стр. 227. („^еуеп" је те године излазио у месечним свескама од 3—4 табака. Уредник му је све једнако био Јосиф Праус. Пета година). Сава Петровић, уредник „Гласа Истине", један од највреднијих и најврснијих наших преводилаца, који нас је упознао са многим бисером и из руске књижевности, помогао нам је те потражио и нашао да у „Народу", што га је издавао др. Јован Суботић од год. 1870 до 1. априла 1873., има ово преведено е руског: „Степски Лир." Новела Ивана Тургењева. Превео Јосиф Суботић. У лиску „Народа" за год. 1872. бр. 38.—52. (Ова новела отштампана је и засебно издањем штампарије дра Јована Суботића.) — Један листак из живота Катарине II." С руског иревео С. 5. (Сава Нетровић). У лиску „Народа" 1872. бр. 36 и 37. — „Четовање." Приповетка од Марлинског. Превео С. ( Јосиф Суботић). У лиску „Народа" 1872. бр. 59.—69. (Ова приповетка отштампана је засебице издањем штампарије дра Јована Суботића.) У. осталим годинама „Народа" нема ништа више с руског преведено. Исти нам јавл>а, да је у календару „Српском Соколу" за годину 1880. изашао његов превод Тургењевљеве „Приче оца Алексија " („Српски Соко" излазио је 4 године, од 1878. до 1881., под уредништвом дра Милана Ђорђевића.) У „Вили", која је излазила 1865. 1868. у Београду под уредништвом Стојана Новаковића, има ових превода (у загради римски број показује годину а араиски број листа): Песме: А. Кољцов: Старачка песма, (I., 9.); —А. Толстој: Молитва, (I., 12.); — Н. Т. Шчербин: Ох сећање, (I., 24.); Хладна земл>а, (I., 31.); Неста данка, (I., 38.); — А. Пушкин: Што тако мариш, (I., 32.), све те превео Ст. Новаковић; Црни вео, молдавска песма, (II., 2.), превео Јован Јовановић; — Лермонтов: „На праг светог храма сгупа," (I., 1.), превео С. К.; „Ко гробница усамљена, нема," (IV., 35.), превео X; — Тарас Шевченко: Завет, (IV., 12.), и Рубац, (IV., 14.), с русинскога превео Николић: — неименована песника: Зора, (I., 3.•, превео Стојан Новаковић. Приповетке : А. В. Дружинин: Иаулина, (11., 30. — 42.), пре-

вео (?); — Марко Вовчик: Откуп, (II., 51. и 52.), по малоруској народној приповеци, превео М. Ђ.; Максим Гримач, (IV., 24 ); Кириџија, (IV., 26.); Парасја, (IV. 33.), све три превео с русинскога Ал. М. Рад.; — Н. В. Гогољ: Нос, (III., 39.—42.), превео с руског Мита Ракић; — Ал. Стороженко: Русалка, (III., 43.—45.), превео с рускога Милорад П. Шапчанин; — И. Тургењев: Довољно! Из записника једнога умрлог уметника, (,111., 50. и 51.), превео Милош Ђурић; Петар Петровић Каратајев, (IV., 16.—18.), превео В. Арсенијевић; — Е. П. Коваљевски: Зулма или жена на истоку, (Ш., 51 и 52.), превео с руског В. Н. И.; —О. Фећковић: Несрећна љубав, (IV., 5.), с малоруског превео Влад. Н. Илић; Убојица, (IV., 1.), с русинскога иревео Стојан Новаковић; Л>убен Каравелов: Бугари старога кова, (IV., 2. 12.), превео с руског М. М. Радовановић; — Тарас Шевченко: НеоФита, (IV., 12. и 13.), с русинскога превео Стојан Новаковић; — А. Попов: Нека јунаштва у Црној Гори, (IV., 29.), од Г. М. М.; — Пушкин: Мећава. Из Пушкинових приповедака Бјелкина, (IV., 34. и 35.), превео Ђ. Јанковић; — неименована ириповедача: Флаута, ( II., 46.—49.), с руског иревео Милош Ђурић. — Чланци: Неименованих писаца: Нешто у одбрану појезије и вештине, (одломак из једне критике), (I., 24.—27.), с руског превео (?); Арапски коњ, (Из књиге: .Ирирода и лшди." Курсв ГеограФш), од А., (I., 26.); Шта је језик и наука о њему, ;из журн. минист. просвете, 1867, СХХХ^ ', (IV., 1.—3.), превео М. Зечевић; А. Н. Пипин и В. Д. Спасовић: Дубровник п Далмација, (из књиге: ,.Обзор г в исторш славлнскихЂ литератур г Б А. Н. Иг.шина и В. Д. Спасовича. С. Петербургт., 1865. Одсек: Срби), (I., 44.—47.), иревео М. Ђурић; — Орест Милер: Језик, народне умотворине, књижевност, (из .. О пб1т г в историческаго обозр^шн русскои словесности," 1866.), ГИГ., 41.—44 ), од Стојана Новаковића; — Н. И. Костомаров: Из „Црта домаћега живота и обичаја Велико-Руса у XVI. и XVII. веку," (IV., 31.— 36.), иревео М. С. Милојевић ; — Григоровић: Узроци пропасги српскога царства, (IV,, 21.—23.), превео Св. Ј. Никетић. У „Даници" Ђоке Поиовића. (Овим ваља допунити белешке у 11. броју): Песме: Неименованих песника: Украинске: Козачки одлазак. („У недељу нрије зоре ране, још ни звона зазвонила несу"); „Соко синак до коња дорасте" ; (1861., 219.) „Улицом санак ходио, у беличастој кошуљи"; „Не жубори, зелена дубраво, кроза те су утрвени пути," (1861., 472.), превео Коста (Стојан) Новакивић. — Приповетке: Марко Вовчик: Свекрва, украјинска нрииоветка, (1863., 50.); Одарка, (1863., 130. и 149.), превео ( ?); — И. Тургењев: Тмтијана Борисовна и њен нећак, (1863., 66. и 82.); Љсов, (1863., 290. и 305.), превео (? ; — Н. В. Гогољ: Вије, (1863., 625., 641., 657., 673., 689.); — Марлински: Освета, (1863., 99.), превео с руског ?). — Чланак: Пољаци о хрватској књижевносги, (1863., 157.).

САДРЖАЈ : У споменицу другу Владимиру С. Цонићу. Песма од Војислава. —■ Састанак. Приповетка Ивана С. Тургењева. С руског превео М. Ш. М. — Код мене . .. Песма Јосипа Берсе. — Забављачица. (Свршетак.) — О кнезу Дазару. (Наставак.) — Ковчежић. Књижевне белешке. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМНАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТШГА У Н. САДУ.