Stražilovo

Б р . 15.

СТРАЖИЛОВО

239

јих комшија, којим је оно онај V. Сг. у „Преси" на- | писао, још и с .нревођењем с латинскога и с немачкога на српски мучим. Ја и да тражим и истражујем, а тражећи и истражујући да се и мучим : и грешим на сваки час, па уз то још и да вам преводим! А ви, или управо они тамо или тамо они, да глатко и без „запинанија" читају и да комотно суде, и кад пресуде, да им се још дубоко поклоним, да признам грехе и погрехе своје и гласно рекнем: „и суд ваш праведен јест!" 0, то би врло лепо било. Но је ли право и правично то и такав ред? На мене се дакле ви Србијанци немојте љутити, а ако баш хоћете да се љутите и да жалите на кога, то се и љутите и жалите прво и прво или најпре на себе, што не знате, а још више због тога, што нећете да се мало промучите па да научите бар толико латински и немачки, да можете сами помоћу лексикона и речника разумети, што се у изводу немачком и латинском каже! Но ако ни то нећете или сте отештали већ за учење старих или страних језика те не можете или немате за то, радећи друго што, времена, а ипак хоћете да сте уважени и да важите за људе, који се могу руковати са ученим Русима, преученим Немдима, духовитим Французима и пуноважним и аукторитативним Енглезима, — добро, и немојте се, јер се ето не морате љутити на себе, и кад нећете већ да се сами на себе љутите, што не знате и не разумете, а хоћете и због тог специјалног незнања и неразумевања морате да се љутите ма на кога другог, а ви се бар немојте љутити на друга и вама у другом иогледу а наиме у ногледу незнања и неразумевања старог јелинскога, средње- и новогрчкога, румунскога и грчко-влашкога и угарскога па од чести и талијанскога језика, — подобнога, то јест на мене, већ излите свуколику љутипу и сву срџбу вашу на онога трећега, на „V. (Зг.", гсоји је оно из „Пресе" приведено место без сваке нужде написао немачки па то место из своје српске књижице не знам из каквог узрока сасвим изоставио и тим мене у то непријатно иоложење поставио, да сам и „Србинове" речи о тобожњој издаји Вука Бранковића морао привести на језику ориђиналном, на немачком. Најпосле бог зна, да ли је оно у „Преси" баш „Србин" писао, све ако је онај фељтонист и православан човек био? На све кад би ван сваке сумње стајало, да је оно српско перо писало, бог зна, да ли се то српско перо није после извитоперило и појавивши се на пољу срнске књижевности с отвореним визиром предомислило се и познајући добро свој род и српску публику изосгавило из књижице г. 1885., пуштене у српски свет, место, где се каже, да тај свет од вајкада и већ од 1389. год. „свакога из-

дајицу рода свога, свакога, који се тући од рода свога и пристаје уз тућ род и лепи се туђина и туђинштине, па чак и онога, који турском цару или који само на смрт туђег цара српске оде пева крсти и назива просто Бранковићем или Вукићем;" и где се даље каже, да „ сваки народ кад ироиадне, неЛе да своју ироиаст самом себи ирииише већ или војсковођи или државнику, кога се није умео отрести; " и напокон, бог зна, да ли је онај путник, који је онај фељтон год. 1878. на брзу руку и тако рекућ с ногу бацио на папир и оно о издаји Бранковићевој написао, при тој мисли остао и био још и 1885. године, кад је за сго сео и пишући оно српско дело столицу своју угрејао. И зашто би изоставио из тога дела оно место, да се није међу тим променио и живући више међу својом браћом и дружином већма јој се приближио, изједначио и сасвим иосрбио те изоставио оно, што српски народ вређа и што српски род неће ни да чује. ђурковић се међутим приљубио, а г. Армин Павић, стари Пожежанин и Шлавонац и жестоки Хрватин и хрватски син међутим се умекшао и према Србима мекши постао али се уједно међутим разметнуо и одметнуо, раздружио и придружио, разгодио и нагодио се а да није, камо срећа, да није никад наишао на ону стару хрватску песму, у којој се помињу она силна „угарска господа," и да је српској књегињи Милици жалије било за том „угарском господом" него за браћом својом за Југовићима; јер од то доба заљубио се г. Павић у ту угрску господу тако јако, да му сада и куца и пуца срце само за том „господом угарском." Осим те једине слабости, тог пристрастија за угарском господом ја се иначе у многом погледу па и у погледу његовом на старе Дубровчане слажем с г. Павићем, који вели на стр. 42. већ иомињане књиге: „Уз народне пјесме има опет само у Троношца вијест, да је управо Вук Ђранковић опануо Милоша. У других хисторијских изворих не спомиње се никаково име. Истом Орбини „81ог1а аи1 ге§по (1е§К 8ћт 1601." зна за клевету Вука Бранковића и за његову свађу с Милошем поради жена. С тога држим са свим поуздано, да је ово изум народне традиције, како се иста тек под крај XVI. вијека бијаше развила: и троношки љетопис и стара хрватска пјесма зацијело да нијесу старији управо од тога доба. А лако се је домислити, којим путем је народ стао о Вуку Бранковићу онако пјевати. Син Вуков ђурађ и његова жена Гркиња Јерина бијаху људи врло мрски, и за цијело да се народу Ђцрађ особито замјерио онијем, када је Сибињанин-Јанка на његову иовратку из Косовског боја уловио. Још и сада је ружна успомена ђурђа и Јерине у народној пјесми (в. II. 80. 82.).