Stražilovo

304

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 19.

арија. Особито је Иванишевићу „Кажи ми" испало заруком, јер је са свим у српском духу. Чисто се и у композицији осећа онај несташни, искрени, па ипак нежни тон тог Змајевог Ђулића. И „Сећаш ли се — " иде у погледу састава целе композиције руку под руку са „Кажи ми —" али нам не годи тако као ово, јер вам ту свака мелодија предише више модерним, Вагнеријанским духом. 1 1ешки лист „1Чаго(3П1 1 ј 181зу", говорећи о том Вуковом вечеру, спомиње с иохвалом те Иванишевићеве композиције и нада се, да ће он достојно попунити ретке редове српских композитора. Честитамо Иванишевићу на оваком уснеху и с нестргхљењем чекамо на нове радове, који су му можда још „под чекићем". — Од осталих пијеса споменућемо декламацију наше народне песме „Смрт мајке Југовића" ; избор је био добар, а превод како се само може иожелити. Декламатор је био умешан те је знао, да истакне баш оне најдирл>ивије моменте у тој песми, и наравно да је многе до срца гануо. — Хвала браћи Чесима, који се међу осталим Словенима први сетили, да прославе стогодишњицу Нестора наше књижевности, али нехвала српској Прашкој омладини, која није нашла за вредно, да се тог вечера у потиуном броју скупи. Присутни Срби су црвенили од стида, та није било ту ни матичиних штипендиста, што се уче у Прагу. Срамота, срамота!

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ, Р.УСК0 ПЕСННШТВО .V СРНСКОЈ КЊИЈКЕВНОСТИ Српске илустроване новине за забаву, поуку, уметност и крвижевност, пгго су излазиле у власништву и издању Арсе Најевића а уређивао их С геван В. Иоповић од 16. јулија 1881. до 31. децембра 1882. (изашло свега 36 бројева), донеле су ове преводе с руског: Велики свет. Новела гроФа В. А. Сологуба. Превео Сава Иетровић, стр, 7., 20., 38., 54., 71., 85., 100., 117. — Гробар (песма), по руском Драгомир Брзак, стр. 195. — Очајник, од Ивана Тургењева, превео др. М. А. П. (Миша А. Поповић) стр. 165., 183. — Асја. Новела Ивана Тургењева, превео Б. стр. 197., 215., 235., 247., 262. — Особењаци, од Ивана Тургењева, нревео Сава Петровић, сгр. 326., 360. —У истом листу у 6. броју има лик Ивана Тургењева а уз лик и кратка карактеристика његових дела по Немцу Лудвигу Пичу; даље има у 11. броју лик сликара В а с и л и ј а В. Верешчагина и у истом броју опис изложбе његових слика у Бечу из пера дра Паје Јанковића и од уредништва животопис Верешчагинов. — Арсен Видак из Велике Кикинде јавл»а нам, да је у „Пештан ско-Будимском Скоротечи", који је почео излазити у издању Димитрија Јовановића године 1842., нашао у првом годишту ове две ствари из руске књижевности: 1. Народна гатка руска о псету и змији (с немачког преведена) 2. „Руски водоноша" с руског од Тадије Булгарина). Бележимо овде, шта је у истом листу Видак нашао са пољског и словачког. Са пољског има: „Анђелији г. 1839". (полаг Мицкијевића) Станко Враз; а са словачког: „Узајмност". Са словачког од Л Жела. Ђ. 11.

— Добили смо прву свес.ку Словеиског света, месечнога листа за забаву, што га издаје и уређује Емил IIајдак. Та је свеска требала изаћи јонг Фебруара месеца. По програму, који смо и ми нашим читаоцима саопштили у 6. броју „Стражилова" од ове године, доноси тај лист само преводе са словенских језика те је према томе ова прва свеска донела једну причу с руског („Ведре ноћи" оД Достојевског), једну с пољског („Хава Рувин" од А. Свијентоховског) и две са словеначког („Не марим га" од Бренца и „Прва љубав" од Пиреца). Осим тога има и две песме, једна са словеиачког од Радинског, а друга хрватска Августа Харамбашића. Нод преводе са словеначког није потписан нико, под причу Достојевскога потгшсан је Милан а под превод са пољскога Мирко. — Из „Босанске Виле" прсштампана је у засебну књижицу прииоветка из српског и циганског живота под натписом ,Рашта се тако догодило?", коју је написао глумац Ђорђе Јовановић, а наградила ју Матица Српска на препоруку М. Андрића (в. Летопис, књ. 147. стр. 159.). Приповетка је црпљена из наших крајева а ипак је исприповедана јужним дијалектом. То нам на крају разлаже уредништво „Босанске Виле" да је зато, што је оно имало на уму већину чигалаца „Босанске Виле" по Босни, Херцеговини, Далмацији и Хрватској, којима је обичније јужно наречје него источно. Из прошлога броја нашег листа отштампана је Реч на опелу Јована Пантелића, умировљеног директора српске вел. гимназије у Карловцих, говорио Стеван Л!азић, уиравитељ гимназије Карловачке у саборној цркви у Карловцих 30. априла 1888. — Оаз Ма&аг!!! Јриг сИе ГЛиега^иг (1е8 !п- иис! Аи81агк1е8 доноси у 19. броју од ове године нашу народну песму о Омеру и Мејрими у красном немачком преводу дра К и рсте-а, који је пре две године превео и Његошев „Горски Вијенац". Преводу је натпис: Отег шн! Мејга. Е1пе зегТлзсће Ва11ас1е. Исти лист има у свом 17. броју чланак о данашњој руској књижевносги, у којем говори о млађим романсијерима руским па истиче Чехова као најдаровитијег и најоригиналнијег репрезентанта данашњих белетриста. О недавно иреминулом пак Всеволоду Гаршину вели, да се од њега могло очекиваги најбоље, што обриче данашња генерација руских писаца. Уредништво ту обећаје, да ће у једном од идућих бројева иоближе се позабавити са покојним Гаршином. Нисмо добили 18. број на не знамо, далијеуредништво можда већ у том броју исиунило своје обећање. Иснравци. У претпрошлом се броју у говору X. Е. Роскоја на стр. 268. у другом стуицу поткрале ове погрешке: Вилијем Томз а треба Виљем Томзн; Кајфолд а треба Клајфорд (0111Гог(}); Прита, а треба Прута. — У нро_ шлом пак броју у беседи Стевана Лазића влља на стр. 286. у другом ступцу у осмом реду од доле уметнути међу речи свету и говорничку још молитвену; а у истој беседи на стр. 287. у другом сгупцу у 26. реду од доле треба место 1839. да стоји 1835.; у 17. пак реду треба да изос.тане реч ј о ш т е.

САДРЖАЈ: -х . * . х . Песма од Војислава. — Прво унуче. Приповетка из паланачког живота у Србији. Написао Илија И. Вукићевић. — Чика Зоран. (Наставак.) — Кљимек Борута. (Наставак.) — Етичка еволуција. (Поводом Карићеве књиге: „Србија.") Од Ст. II. — Кемија за последњих педесет година. (Наставак.) — Ковчежић. Позориште и уметност. — Књижевне белешке. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а нретплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СР11СКА ПЈТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИБА У Н. САДУ.