Stražilovo

376

СТРАЖИЛОВО

Б р . 24.

Поред ових ратова, што је Угарска и Аустрија против Турака водила, Турци су ипак ностали господари у Угарској. Две трећине и срце Угарске било је у њиховим рукама. Почевши од Пожеге гт све на северу, Мохач, Печуј, Весприн, Столни Београд, Будим, Грап и на истоку Бечкерек, Темигавар, Липа и даље северо-западно према Будиму, све је то под Турцима било. Турци су најнише долазили из Босне, и онда преко Хрватске игали или источно у Крањску, Истрију и Горицу или северно у Штајарску. Да би се тим упадајима доскочило и мало на пут стало, иомишљало се још пре на то, да се на граници подигне обрамбена сила. Јога Матија Корвин, којије видео, каква опасност од турске стране нрети, поче лепо примати оне, који су бегали испред турског мача, те их насељавагае у згодне крајеве. Тако је под њим насељена Лика и Крбава а главмо седиште обране било је у Сењу, где је и заповедник био. Већим делом беху то Срби, који су и своју веру задржали, осим ако се који покрстили. Даље је доста Срба било и по горњој Славоиији чак око Копрењица, Беловара, ђурђевца и других места; а где је још Срем? То је све било при крају XV. и у почетку XVI. века. Кад је видео Лајош II., краљугарски, да не може свуд доспети, даде обрану хрватске границе свом рођаку Фердинанду (1522.). Главнија места, што је добио, била су: Сењ, Клиса, Книн, Острвица и др. Исто се тако и у Крањској побрину за обрану. И овде на граници буде постављен заповедник, који се имао бринути за обрану повереног му краја. За обрану пограничне пруге били су Срби најбољи; јер они су и онако оставили стари завичај свој, те се као крвни непријатељи Турака нису дали молити или вазда ободравати, да се против истих боре. Јунаштво њихово било је свуд познато, а и мржња на Турке; за то се побринуше заповедници, да се ти бегунци или, како их они називаху „ускоци" (ХЈзкокеп), лепо приме и у згодне крајеве настане. Тако их сместише око МбИКп§-а, бкћеЊигд-а (Жумберак) и других места. Од њих су касније и горе од Метлинга даље на север, а на граници између Крајнске и Хрватске, ускочке горе прозване (ХЈ 8кокеп-Сге1нг§е.) Стално насељење Срба у пограничне крајеве предузето је највише за време Николе Јуришића. Те насеобине добијале су и својих повласгица; задржали су своју вероисповест, и та им се браиила; а поред тога остали су под својим војводама. Међу тим Срби не дођогае у ове крајеве, да мирно уживају плод рада свог, већ да и даље гину и проливају крв. Само су жене и деца нешто склоњена била, а људи и момци

су непрестано мач у руци држали и чекали, кад ће да га на непријатељу опробају. Што се вигае Срба амо насељавало, то је и број ваљаних бораца све већи бивао, те је и граница бивала све јача. Сталежи у Славонији јако се уздали у ове досељенике и они умолише Фердинанда, да се и на Сави, Драви и Мури подигну шајке и Шајкаши да се врбују. А сталежи у Штајарској ирепоручише 1537. краљу неког Ук1е "Ш1асћ-а, да му овај за његове услуге даде провизију од 100 фор. Овај Видо Влах, иод којим се зацело какав Србин разуме, држи се да је много помогао, да су Штајарци у свом повратку од Осека 1537. срећно испред Турака. умакли. 10. дец. 1542. буде јављено заповеднику Секељи-у да је у Копривници ухваћена ухода, која је чак из Пожеге дошла. Осим њега су, рече, још двоје отигали у Крижевце. Даље рече и то, да се у Пожези купи велика војска под Мурат бегом ; а у Кпеиоусие (?) стоји до 700 коњаника и много Влаха (\У1аћопе8). Међу тим су и оне уходе у Крижевцима ухваћене. Кад су их метнули на муке, издагае, да 'Гурци намеравају да ударе на Вировитицу и да ради тога „ш топЛЉив 18118" т. ј. у горама између Крижеваца и Копривнице стоји „срисћип Маг §е18усћ сит 1пдт1а "\У1аћот8." Тај Маргетић имао је за задаћу, да стане оно.ј војсци на пут, која би, идући Вировитици у помоћ, морала туда проћи. Иван Барбић усудио се пак да оде до Топлице. Главно заповеднигатво било је тада у Вараждину. Заповедник, дознавгаи, како сгвари стоје, наравно да је издао заповест, да се потраже ови у горама. Да ли је Маргетић ухваћен, те, да би био пугатен на слободу, обећао, да не ће вигае држати с Турцима, или је својевољно прегаао на аустриску страну, не зна се; толико је познато, да је он касније посред хрватске и пемачке пограничне војске важну улогу играо и да је јако уважен био. За њега један писац изрично вели, да је „Кавсгапт." Што се тиче његових момака, то се незна, да ли су сви из дољње Славоније. Било их је скупа 320 са 12 војвода. 1555. био је исти Иван Маргетић заповедник страже у Лудбрегу између Вараждина и Копривнице, и имао је под собом око 49 момака на коњима. Код пегаадије се спомиње .МаЛкћо РгЊекћеп Ђ г оушос1а" са 53 момка у Тополовцу.*) Даље „ 1'!а№1~- МагдеШжћ, Шоуихмк- са 53 момка у Копривници. У Вараждину међу немачким војницима спомиње се „ет РгЉескћ Кас1о." (Настаои^ће се.)

*) За овог Ратка држи дроФ. Бидерман, да ће бити идентичан са Ратком малим, који је са Петром Вебес^кпа послат био Вировитици у помоћ (1553.).