Stražilovo

464

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 29.

тога угледаше света у часопису „Русскан Ммслв и , који своје стубове отлара млађим, али даровитим пиецима. Кароленков се дар некако не слаже с данашњом струјом. РБегово гледиште на свет, способност његовог духа и срца нагиње романтици, и ма како он тежио, да не напусти земљиште реалности, ипак му она описивања ионајбоље полазе за руком, где својој уобразиљи слободна крила пушта. Тако н. пр. у „Сну Макарија" (Сонт. Макара , који се чита с правом насладом. С тога се у представу и памтење боље ужл>ебе производи његове Фантазије, него описивања његова о животу сибирских робова. Чисто би желили, да пише бајке и гатке, јер нас својим Фантастичким приказивањем са свим за ту врсту расположи. — Што се пак избора, психолошке вредности предмета тиче, нагињали бисмо чисто производима Музе рано преминулог Всеволода Гаршипа првенство дати, и ако су по облику бар чудновати, јер се у њима изражава оригинална и симпатичка нарав, која тежи за напрегком. Нешто страно дира у први мах Гаршинов правац и замисао: он се хотимице држи посматрања, миницијозно сондира човечији одношај ирема чисто физичкој ексистенцији људској и неуморно расветљује узроке и учинке различитих појава у њој. Али као да баш у тој тенденцији лежи клица будуће књижевности, која би позвана била, да што јачим и бол>им разјашњивањем тесне свезе међу душевним и физичким животом у човечијој нарави, као год и неирестаном тежњом, доћи до крајње сврхе тог међусобног утицања, објави неочекивани развитак човечијег опстанка, и — кад се већ сања — дође до оне тачке, где се збиља и идеал већ у животу подударају. Кратки, скоро набацани производи Гаршинови привлаче чудновато, чему ни како не може бити узрок једино гатка, предмет. И у приказивању је Гаршин оригиналан. Н>егови облици иојављују се обично у првом лицу, али нити говоре нити пишу, већ мисле, раде, осећају и саоппггавају непосредно ово или оно читаоцу без икаква утицаја песникова, што им даје јасну индивидуалност, ако се и не спомињу сва имена. Иза њега заосгаше две свеске „ Приповедака" као једини плод десетгодишњег рада на књижевном пољу; умрво је о. г. Априла месеца у Петрограду. — ПХто се тиче Аљбова и Малтема , то се за ирвог може рећи, да тиме, што у свезу доводи појетичке и психолошке, па и психијатријске елементе, заузима средину међу Кароленком и Гаршином; он је на сваки начин знаменита личност, која има велику будућност. За Мачтета ваља рећи, да критика и реФлексија, које у његовим списима отимају маха, доста сметају при уживању. — Код свију нак је значајно, што су им приповетке кратке, тако рећи Фрагментарне, можда с тога, што у свету сад све хита свршетку, или, што младим песницима још нису довољно израсла крила. Песме покојног С. Надсона изађоше у осмом издању, у исти мах и његови омањи списи; све је то намењено на подизање надгробног споменика песникова. — Споменути нам треба још најновији роман Немировик-Данчешса „Битанга целог све- I та м , у ком се приказују чудновати положаји, оригинали, од- |

ношаји и проблеми; и ако није све баш могуће, ипак се чита са задовољством. — 2. Пољска, књижевност. И ту ћемо се обазрети само на лепу литературу. Од Марије Канопницке изашао је трећи низ њених песничких дела, и овом приликом пун песимизма. Михајло Балуцки је поред својих песама издао на јавност још и преводе где којих Хајнеових песама. Чудновато утичу песме украјинског пустиника „Одјек душе Јулијанове и , већином сонети световног и религијозног садржаја. Владимир Зџгорски (Хохлик) издао је спев „Цар Соломон", и у њему уздиже три карактерна својства тог ФилозоФа на престолу, својства Фауста, МанФреда и — Беранжера. Од песама Јосифа Љубика Арловског ваља споменути „На гробу успомена". Такође угледаше света у новом издању песме Крашевскога. Од писца „Трагедије мисли", Алфреда Носига, изађоше „Песме" и трагедија „Цар Сијона", у којој се црта судба Бар-Кохбе, који се дигао против римског цара Севера, али би потучен и пропаде. Адам Асник написао је шаљиву игру „Браћа Дерхе", у којој се исмева тежња за германизацијом у Позњанској. Сигмунл Пшибуљски написао је драму „Вицек и Вацек" и наставак томе „Породица Вацек". Маријан Јасињчик добио је за своју драму ,Дена" Богуславскога награду. Још су нисали шаљиве игре Јосиф Грајнерт („Господин Лапцевић") и Феликс Језјерски („Бојадисане лисице"). — Приповедака је много изашло на свет. Адам, Новии,ки наиисао је под натписом „Отаџбина" низ новела и црта, пуне родољубља, Викентије Ранацки приповетку из 15. века „К светлог-.ти", А. Ј. Сек „Новеле", у којима су особе ноћни сгражари, слуге и слушкиње, Болеслав Приш новелу „Обмана". Валерија Марене узима свој предмет из сФере пролетаријата. Још је изашла Крашевскога приповетка „Иад провалијом* 4 . Осим тога се баве гроФ Станислав Тарновски, Станислав Козмијан, Петар Хмјеловски, Владислав Белза и Јован Сјемјењски с историјом књижевности и са он,ењивањем савремених писаца. — У Вел. Кикинди почео је недавно излазити нов лист за просвету, привреду и забаву народну. Зове се Недељни лист а власник му је и одговорни уредник Сима Г1. Ајваз. Љст стаје 4- Форинта годишње. — Изашла је у Лајпцигу прва свеска великога немачког дела о Србији и Србима игго је написао Сииридон Гопчевик. У тој се првој свесци говори о земљи; то је трећина целог дела; друга ће свеска говорити о народу а трећа о историји српској. — Кинези преводе ПГекспира; сам цар је дао тај налог председнику кинеске академије. — У Берлину излазе 621 новине; 54 званичне, 217 за трговину и промет. Сваки занат има своје новине. — У Љјпцигу раде 103 штампарије са 566 великих, 10 ротацијоних, 143 ручних и 73 мале машине за гажење. Слагача има 2140 а шегрта 504. — Сибирске ириче Б. Кароленка превео је А. Шолц на немачки, наклада А. Фишера у Берлину. Цена 60 новчића.

САДРЖАЈ: Господин Добра. Несма Вл. М. Јовановића. — Дух времена сад је таки! XII. — Из „Пламенова". Хој, Јеладо (Из старог грчког рукописа.) Песма Радована Кошутића. — Хања. Нриноветка Хенрика Шенкјевића. С пољског превео Рајко. — Народна традиција и непогрјешими историци. Написао Синиша. — Да ли се може јеванђеље иоређано по данима читања назвати „јеванђелистарем" ? Од Димитрија Руварда. Ковчежић. Књижевне белешке. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом габаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Цјшу Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а нретплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.