Stražilovo

604

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 38.

— шМе$сет вв(, Ђиов е1 'ггдтИ аппов па\ж, јасге го!ипс1а, со1оге а<1 аЊит 1епЛеп1е, Вагка пгдга &ес1 поп рготгвва, $Шига рапа роИив циат теАгосгг, согроге тасШеп1о, веЛ гоШпсЧв теткггв." А да се даље увериш, да нисам ја измислио или фалзификовао и интерполовао то писмо и подвучене речи тога писма, а ти потрааш „Мопитеп^а Нип^апае Шв^опса", што их издаје угарска научна академија у Будимпешти и то ОктапуМгак, екб кбМ. Рев!: 1857., где ћеш на страни 114. наћи, што желиш. Ако ти је ближе Нови Сад, наћи ћеш књигу ту у Матичиној библијотеци, која се, чини ми се, баш сад уређује и пописује; а ком је ближи Београд, може је наћи у књизк-

ници негдашњег српског ученога друштва. А ко жали труда или ие мари цуњати по библијотекама, тај нека мени верује, да је онај Дмитар трговац, за којег моли санџак Смедеревски, Хозрев-бег, краља Фердинанда, био турска ухода те је као такав ухваћен од људи истога краља. Србин — ухода! А ако г. Панта у Београду мисли, да сиромах Дмитар трговац, за којег моли Хозрев-бег краља Фердинанда, није био онај Дмитар, турска ухода, којег је Бучињола у писму свом од 20. новембра 1531. описао, већ други неки момак, а он нека каже и докаже то !

КРВАВА ОД СТЕВЕ М 1. ПГта? Каква крвава киша, запитаћете на први мах. Зар има кише друкчије него што пада из облака? Но пречекајте мало, чућете за још вигае других киша. У осталом, зар није од вас нико чуо већ како пада крвава киша, а зар нико не зна, да падају и жабе из неба? 'Го се толико пута може чути, шта вигае о чудноватој каквој кигаи иипте каткад и по новинама и људи читају то, па се онда чуде и диве, главом врте и чисто не верују. Е, ал кад новине пишу, тако мора и бити. Реците ми, зар не иде од уста до уста, како је тада и тада и овде или онде падалабаш крв из облака? Све хаљине укрвавила је. Има таких приповедака доста; има их и у нас а и у других народа. И доиста пада често каква чудновата киша а понајвигае крвава. Можда чешће бива таке кигае него што људи и мисле. Јесте, чудно је, али је истина да пада крвава киша. И то јога како крвава! Не говоре људи само у нагае доба, да падају разне кигае, то је познато одавно већ и распрострто је по целом свету. Јога Ливије спомиње на више места, како је по старој римској држави падала крвава киша. Тако наводи примера и Плутарх. Крвава киша, или како друкчије обојадисана, јесте свакојако негато необично, отуд су и држали људи свагда то као неки рђав знак; држали су тако народи и стари па и народи у средњем веку а и у новије и ново доба. Мање-више те кише задавале су страх простоме народу, јер су увек држали, да се створитељ света што љути на грегаан овај свет на земљи, те свој гнев показу.је у тој необичној и чудној киши. Други нут су људи вољни били, да верују, како сам ђаво пушта на људе ове неподобе и ове немиле прилике,

. КИША. ИЛОВАНОВА. Прва крвава киша спомиње се четрнаесте године после основања Рима, и Ливије каже, да се народ грозно уплашио био. Ио Плутарху највише је падала овака киша после каквих крвавих и љутих ратова и битака; он наводи баш особит пример, како је крвава киша падала после боја, у којој су Тевтони потучени. Шта више Плутарх хоће и да протумачи, за што је падала така киша, но о томе доцније. Има много примера забележено, да је киша крвава падала и после Христа Забележене су и јаке таке кише и по целом свету, како у Европи тако и у другим крајевима. Прибележено је, како су људи и купили таку кигау па је остављали у сгаклад и у судове: чували је за ,спомен и за —' приповетку. Рећи ми је да су забележене крваве кигае већином падале пре или после каквих важнијих догађаја у свету. Записано је, да је таке кигае бивало по дан и по више дана а не само за кратко време. Па падала је и на више места у исто доба. И оваке кише највигае премегатају у јужну Европу а особито у Италију и јужну Француску, било што је то земља особито религијозна била у средњем веку а било и због тога, што је у њој доиста прилике за крваву кигау, као што ћу доцније напоменути, те једоиста и падала црвена киша. Кажу, да је близу Париза јога у шестом веку така крв падала, да је све хаљине попрскала и искрвавила, и да су људи са неккм страхом и гнушањем трли крваве пеге са хаљина. У шеснаестом пак веку падала је једне ноћи тако крвава киша, да је трава црвена као пурпур дочекала *и јутро и још се није очистила од крви. Да би се што више веровало о крвавој киши,