Stražilovo

664

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 41.

Толстојева скаска „Колико је човеку потребно земље?" па „Гајдаш Шљука", слика из сеоског живота од Марина, за тим до сад јоште нештампана народна приповетка „Како је сиромак окумио смрт", неколико народних песмица и „Шала и разбибрига" и 31 лист а 62 стране огласа. Још да споменемо уздарје уз „Годишњака", врло лепо израђену слику арапске мајке Божије па смо готови и изређали смо, шта све има у догодишњем Годишњаку. Садржај је тако обилан а и одабран је, да са радошћу морамо признати, да је то заиста напредак, кад се данас овака и оволика књига може дати народу за 50 новчића. Та она икона само шта вреди, коју би — мимогред буди речено — радије гледали по нашим селима и паланкама, него оне малане карикатуре, које би имале светитеље наше да престављају а скупе су новце стале. У заслугу иде то књижари Враће М. Поповића, што је овај Годишњак овакав, нека само они истрају и даље настоје, да ова народна књига све боља и обилнија буде па могу бити уверени, да родољубиву дужност чине — Читамо по другим листовима, да је изашла 183. и 184. свеска Пародне библијотеке Браће Јовановика, у Паичеву па бележимо, да је 183. свеска донела Андрије Качика Миошика „Разговор угодни народа словинскога Нама Браћа Јовановића не шиљу више те библијотеке на приказ, јер нисмо сваки пут, кад смо коју свеску огласили, уједно саопштили и услове излажења, једном речи: усудили смо се према плану нашег листа друкчије стилизовати белешку, него што је Браћ.а Јовановића готову пошљу, па нас господа казне сад тиме, што су нам обуставили шиљање своје народне библијотеке! — Архимандрит Пларијон Рувараи,, саопштио је у XI. свесци Јагићева „Агсћ1у'а 1иг 81ау1зсће Р1п1о1о^1е" расправу под натписом: Рор ШкосПт, (1ег егз1:е К1б81зег#гш1с1ег т (1ег ^а1асће1, | 1406. — Из „Бранича" је у засебну књигу отштампано писмо В Богшиика једном пријатељу, у којем је неколико речи о начелима и методу, усвојеним при изради дрногорскога грађанског законика. Писмо је то Богишић написао Француски а превео га је архимандрит //. Дучик. — Изашла је 155. књига Летописа Матии,е Срлске (1888. свеска трећа). Настављена је у тој књизи расправа проФесора Васе Вујика о старој и новој психологији (у „Прегледу" погрешно стоји, да је овде свршетак те расправе); на другом је месту драмолет у два чина под натписом „ Суђаје ", што је по народном веровању спевао Љубинко; на трећем месту саопштена је беседа Аркадија; Варађанина у спомен покојном дру ђорђу Иатошевику; настављен је за тим Шекспиров „ Хамлет а у преводу Лазе Костика; исто је тако настављена и Живка Драговика грађа за географију Црне Горе. Под рубриком „Књижевност" обелодањена је оцена Мите Петровика на немачко дело Бруна Валтера под натписом „Ве11зга§' гиг Кепп1лп58 с1ег Егг1а^ег81за1:1зеп ВозпЈепз. У „Гласнику из српског и словенског света" започет је преглед повеснице словенских књижевности и ирво је ту говор 0 Словенима у опште па се онда прелази на књижевност у Руса, као највећег словенског народа.

0 М Е С И Ц Е. (Настава женских у Русији.) Кад се поведе реч о културном стању Русије, опазићемо, како остали образовани народи као са неким сажаљењем о истом говоре, и да код њих често реч Рус. значи исто што и варварин. И ако Русија још данас не може за се тражити прво место у цивилизацији, то ипак може с поносом показати, да је у многом чему напреднија од неких јевропских држава, и да није затворила своја врата пред модерним слободним духом. Ово се може рећи нарочито за наставу и васпитање женских, које је на много либералнијем темељу основано, него у другим јевропским државама. У Немачкој се све до скоро држало, да су више девојачке школе довољне и да потпуно могу задовољити све захтеве, који се на женско образовање ставити могу, а сви остали васпитни заводи остављени су у приватним рукама; у Русији пак сама је држава присвојила прин-

цип равноправности оба пола. Три су Фактора прокрчил^ пута овој реформи у Русији, а то су: јако развијена радиност у свакој струци, руско друштво, у којем не владају ни^акве предрасуде, и живи интерес, што га цео руски женски свет за ово питање показује. Што се специјално женских васпитних завода тиче, то су исти, сем народних школа, тако разнострани, као што се данас ни у једној држави, осим Америке, не може на.ћи; и заиста је занимљиво, да руске прилике у том правцу мало из ближе посмотримо. Осим ипститута и панзијоната, који су по Француском начину уређени, и чија је задаћа, да богаташке кћери за дворски и друштвени живот васпитају, постоје готово у свима већим варошима гимназије за женске, у којима се женске темељно и потпуно у свима наукама обучавају и уједно за даље студије на универзитету спремају. Ове гимназије стоје делимице под државном и приватном управом. Државне гимназије састоје се из седам разреда а приватне из осам, те оне у-ченице, које тих осам разреда сврше, а хоће да се посвете вишој наставној струци, не морају похађати педагошки курс, који три године траје. Учитељска колегија тих завода састоји се делимице из женских, које или саме настављају у нижим разредима или воде надзор над саобраћајем ученица и учитеља, а то је од најбољег уплива по само понашање и једних и других и по сам тон, који у тим заводима влада; заиста би било од велике користи и по наше више девојечке школе, кад би се тај начин увео. У државним гимназијама је дисциплина врло строга и простире се не само на морално владање ученица, него и на само њихово одело, јер строго забрањује, да се носи помодно одело и накит. Свака женска,. која сврши гимназију, има право да похађа универзитет; и овде наилазимо на врло либерално мишљење, које и женскиње признаје за равноиравна члана друштва, и пружа му радо средства за душевни рад и савршенство. Осим правничког Факултета отворени су женскињу сви остали, и заиста се морамо радовати, кад видимо, да при свој тврдњи: „да је у зкенскиња мањи мозак", ретко која на испиту пада, а код мушких се то много чешће дешава. Ако скренемо свој поглед са озбиљних наука, и обратимо га вештинама, то ћемо и на овом пољу наћи исте принципе. Поред музике, која на срећу није у Русији још постала модерном болешћу, одају се женске нарочито сликарству и вајарству, а ту их опет и држава и друштво живо потпомажу. Поред царске академије лепих вештина, коју оба пола слободно похађају и где је дозвољено и самим женскима, да траже велику државну награду, постоји у Петрограду од г. 1877. и друга академија, коју је основао барон Стиглиц. Он је на исту милијон рубаља потрошио и велик легат још у своме тестаменту оставио. У тој академији негује се нарочито техничко цртање, али и сликање акварела, на порцелану, дрвету и мајолици;, у најновије доба отворено је и самостално одељење за израду чииака; ово одељење особито напредује, као што се може видети по дивот-радовима, који су сваке године изложени. Из свега тога видимо, да је положај руских женскиња много бољи него у многој другој држави, јер им се пружају вазда прилике за самосталну зараду. У Русији сретамо женскиње у поштанском и брзојавном уреду, и свзтде ћемо чуги, како се хвали њихова вредноћа, тачност и истрајност, њихов мирни начин и поштење. У болницама сретамо такођер женске као асистенткиње или самосталне лечнике, нарочито их има много у провинцији, где имају и знатну приватну праксу. Но женски дух не развија своју снагу само на умном пољу, него почиње то исто и на практичном. Тако се тамо женске прихваћају и заната, а нарочито везивања књига и женског ручног рада. Руске чипке и везови тако су већ лепи и савршени, да лако могу конк} г рисати са самим Француским производима у том жанру, и то у толико лакше, што им је и сама мода последњих година, као и новопробуђени народни осећај ишао на руку, те се ова грана индустрије из свога првобитног стања до садашње вештине уздигла и цвета не само у главним варошима него и по самим селима, која полако али сигурно иду за општим покретом, да се материјално стање поправи и подигне.

САДРЖАЈ: Како је Пјевалица излијечио Фра -Брну. (Наставак.) — * * # Песма Јосипа Берсе. — Хања X. — Прилошци И. Руварца. д) Трилогија III. Јанош, краљ угарски, честита Мехмед-бегу Јахијапаигићу, господару српске земље. — Књижевност Рго! 1 . Сг. 2агћагап. 8а§'#1о (И 1зга(1и21от <1аГ $егћо, соп т1:го(1и2;1опе. Оцена и приказ Дан. А. Живаљевића. — Ковчежић. Уз нашу слику. (Ђорђе Малетић.) — Књижевне белешке. — Смесице. ^СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. ча по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.