Stražilovo

700

СТРАЖИЛОВО

Б р . 43.

требе, да апелује на одзив и помоћ поштоване публике, ставило је у 35. члану евојих статута у дужност управи својој, да почетком сваке школске године изнесе на јавност Р1звештај о стању и раду своме, како би и шири круг знао, шта се и како ради. Управа „Побратимства," схватајући потпуно сву важност поменутога члана, сматра за своју најпријатнију дужност, да изнесе на јавност извештај о раду своме и дружинском за прошлу 1887—8. школску годину. За време од 4. октобра 1887. па до краја маја о. г. одржало је „Побратимство" 11 редовних састанака, на којима се радило, како се и колико се могло у смислу друштвених штатута, који одређују за циљ друштву: узајамно упознавање', обавештавање и заједнички рад на пољу науке. „Нобратимство" је одмах у почетку свога рада, у другој својој седници, гајећи братске осећаје према својој браћи Црногорцима и од свега срца жалећи њихов јадни положај, који је настао са гладне године и сиротиње, решило: да им помогне са свотом од 50 динара и да отвори упис на добровољне улоге Како се прошле године навршило 300 година од рођења најславнијега песника и најбољега представника дубровачке књижевности, славнога Србина Ивана Гундулика; како се свуда, где се дене и поштују заслуге великих л»уди, почело са мало демонстративнога карактера и тенденције спремати за прославу тога знаменитога дана; како се даље код нас, у Пијемонту Српства, није ничим и нигде показивала ни најмања жеља, да и ми, који смо за то највише позвани, тај дан достојно нрославимо : то је „Побратимство", поимајући значај појезије Гундулићеве и важност прославе тога дана, на трећем свом састанку решилоједдногласно: да прославу тога дана узме у своје руке. Но, како је било остало врло мало времена за спремање такве једне прославе, која је по схваћању „Побратимства" требала и морала бити достојна и места, у којем се прославља, и величине значаја песника, који се прославља: то је друштво сву своју пажњу за пуна два месеца скренути морало на спремање за тај свечани дан. Захваљујући пажњи и добровољном одзиву свију лица и корпорација, којима се друштво обраћало за помоћ, савет и суделовање, тај је знаменити дан прослављен достојно угледа српске преетонице. Поред свих не малих трошкова пало је од те прославе чиста прихода 1134 динара, који су намењени на подизање споменика слављеникова. Пре и после прославе вођена је доста жива преписка између акад. ђачких друштава „Зоре," „Србадије" и „Побратимства" о предлогу, који је потекао иницијативом „Побратимства", да три дружине издаду ваједничку „Споменицу", у којој би биле штампане све песме и беседе, изговорене тога дана, као јасан знак оне духовне везе, која нас, ма како геограФијски удаљене, ипак осећајима блиске и једним истим надама задахнуте, спаја и држи у чврсгој заједници. Овај је предлог одушевљено прихваћен, и радови, истина прилично касно, послани. Но, које то, што се онда закаснило са слањем радова, које пак друге, за онај мах непредвиђене, неприлике, о којима ће доцније бити реч, допринеле су, те „Споменица" ни до данас није штампана. Управа се међу тим нада, да ће све те неприлике бити скоро уклоњене те ће „Споменица" бити штампана за један до два месеца дана. Ово закашњење не ће зар моћи окрњити значај и важност такве

књиге. Осим овога „Побратимства" се живо коснула несрећа,. које су допали због поплаве и пожара наша браћа с обе стране Саве и Дунава, те је решило: да им притече у помоћ са 30 динара, који су предати „друштву светог Саве." Ово је једна страна рада друштвеног, која је у толико важнија, што показује правац мишљења и осећања омладине,' којој је „Побратимство" преставник. — Рад на науци и књижевности, као друго и главно поље рада друштвеног, није могао бити, због горе поменутих узрока, тако обилан, као што се могло и требало очекивати у овој години, али нека нам је допухптено поменути, није био ни незнатан, нарочито ако се узме на ум, да је остао за тај рад мали број састанака. На друштвеним састанцима читани су ови радови : 1. „Прилог нашој географској терминологији," од Ј. Цвијића. Примл>ен без реФеровања. Писац га је штампао у „Просветном Гласнику." 2. Рг1^о(Зот 1)Г181}а^:о(118пЈ1се 1уапа Сгшн1иНса. 1ж1а1а Бивгоуаска от1ас1та. РеФерат Светислава С. Симића. Примљен и штампан у „Одјеку." 3. „Чија је Мара Петрова?" приповетка Рад Кандића. Поводом ове приповетке, коју су критиковали Сава Маринковић и Богдан Јанковић, отворила се жива дебатаз која је трајала неколико састанака и остала недовршена. 4. „Гоепођа Томићка," приповетка -Милорада Ј. Митровића. 5. „О приповегкама Лазе К. ^азаревића," одломак из студије „О нашим новијим приповедачима" од Јакова Продановића: Радови, који су били пријављени, али нису могли бити читани због недостатка у времену, јесу: 1. „Шта је то енциклопедија права?" с руског од Мил. Нолићевића. 2. „О вулканима и земљотресима," с немачког од Ђ. Мелентијевића. 3. „Борба за опстанак у друштву и животу," од Свет. Матића. 4. „Рудиментни појави у друштву и животу," израдио Драг. Павловић. 5. „Неколико речи поводом књиге Ба МасеДоте аи рот1з (1е уие ћ1з1:ог1^ие, е1>1то§;гарћ1^ие е1з рћПо1о^1^ие раг О^шко^Г", од Свет. Симића. Број чланова друштвених, који је у почетку био достигао цифру од 100, знатно. се смањивао, док није у јуну месецу спао на 15. Јасан знак немарности, која се не може ничим правдати, а нарочито када се после онако лепо проелављене тристагодишњице Гундулићеве с правом могла очекивати већа заузимљивост од стране великошколске омладине. Но ипак се зар смемо надати, да ће идућа година у овом погледу бити боља. Захваљујући високој пажњи Његовога Величанства, које је изволело приликом прославе Гундулићеве нодарити „Побратимству" три стотине динара на чисто дружинске потребе, „Побратимство" је било у могућности, да своју библиотеку знатно умножи, не дајући никакве забаве, куповином стручних књига, које су нашој библпотеци оскудевале. Тако исто и Н>ено Величанство, наша узвишена Краљица, није престала поклањати своју високу пажњу нашем друштву, него је и ове године изволела обдарити књижницу друштвену са неколико стручних дела. Управа сматра за своју најпријатнију дужност изјавити и овом приликом своју најтоплију захвалност високим дародавцима и свима, који су друштво у току ове године помогли, било саветом и суделовањем приликом прославе Гундулићеве, било одзивом и прилогом на сам дан прославе, било поклоном разних књига. Београд, 15. септ. 1888. г. Председник „Побратимства" Светиелав Ст. Симић. Деловођа Живојин Балугџић.

-;л сл:

САДРЖАЈ: Резигнација. Песма од Д. Ј. И. — Како је Пјевалица излијечио Фра-Брну. (Наставак.) — Успомене на Јулијану Арсенијевићеву. Од Љубинка. — Хања. XI. — Прилошци И. Руварв,а. д) Трилогија. III. Јанош, краљ угарски, честита Мехмед-бегу Јахијапавгићу, господару српске земље. (Наставак.) — Бранич народне традиције. (Свршетак.) — О биберу. Од М. Петровића. —• Бранич српскога језика. — Књижевност. Истинске приче. АутобиограФија у одломцима, од Драгашевића. Оцена и приказ Дан. А. Живаљевића. — Ковчежић. Уз нашу слику. (Милка Гргурова.) — Гласник.

излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је о Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50-н. на по ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву

; I?!),'н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 I <6'^к*';ЖВ$]Ј"датк администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прик

Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду. V Н ПАЛУ.