Stražilovo

СТРАЖЈООВО ет 3 А ЗАВАВУ, Етт Ш Е&ШЖШВ;. ВЛАСНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 43.

У НОВОМ САДУ 27. ОКТОБРА 1888.

ГОД. IV.

РЕЗИГНАШЈА.

е питај за те боле, Што душу моју море; Не питај, какав пако У крви, срцу, горе! Ох, одлази, мрачна сени! Зашто оружаш канџе љуте ? Ја познајем твоје нуте, Тебе шаље дух иаклеии.

Пуста је душа моја; Одавна све ми узе: Надежду, љубав, веру; Па зар ћеш и те сузе? Не, иемој тугу љуту, Нека ме она тенш;

Зар на том стрмом путу Срећа се коме смеши ? Кад муња плаховита Храстове спржи гране, Ко може да извида Самртне, тешке ране?

Не, никоме! Па ни томе, Кога мрачни демон прати У понору пакленоме Ти не можеш лека дати! Иди, иди, мрачна сени, Зашто пружаш канџе љуте? Та и нако све је прошло, Све су наде прекинуте! Рушчук, октобра 1888. ^гт/1-1 ЛПА ГТТР Г.Г-ЈХГ.ГЈУЈУ

Д. Ј. И.

КАКО ЈЕ ПЈЕВАЛВДА ИЗЛИЈЕЧИО ФРА-БРНУ.

ПРИЧА СИМО МАТАВУЉ. (Наставак.)

екада су слуге Јеле у манастиру, али ■десетак година прије овијех догађаја фратри саградише, за наличјем манастирским, између вигња и коњушнице, кућу за млађе. То је доста пространа зграда, а подијељена је на троје: средина је ограђена ониским зидом, ири дну којега је са три стране камени коломат; нри четвртој је стијени пећ за хљеб; па сред поплочаног пода налазе се два гвоздена пријеклада, гдје се зими налажу читава бремена дрва: са страна су двије клијети; у једној се храни пића, а у другој бијели смок. Цијела се кућа зове нова мађупница, премда би то име доликовало само средњој нрегради. У старој мађупници*) суши се *) У прошлим бројевима погрешио је било штампано „млађупница". Ур.

сланина зими и по вечери грију се у њој фратри и ђаци. У некадашњем млијечару гњију старе црквене ствари, златоткане хаљине, слике, поломљена кандила итд. У новој мађупници бјеше овај ред. Јутром послије будионице Балеган оде тамо, гдје су већ па окупу сви. Балеган изнесе из »магазина« ракије и наточи свакоме по чашицу. Млинара и кбвача — па и Стинана докле бјеше — допадаше чешће и друга. За тијем, ако је мрсно доба, отвори млијечар, па им даде прегршт сланога скорупа, да зачине пуру; ако ли је посни дан, дадне им здјелицу уља за зачин. Па онда двојици овчара, говедару, двојици возара, двојици коњушара, одреже по пб сомуна јечмена хљеба и прида по шаку сухијех расплашћенијех смокава, или по шаку ми-