Stražilovo

СТРАЖИЛ пкн

т т ђшљш, ттт I ВЛАСНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 44.

У НОВОМ САДУ 3. НОВЕМБРА 1888.

ГОД. IV.

АНДРИЈА ХУМСКИ. ТРАГЕДИЈА У ПЕТ ТИНОВА. НАПИСАО АНДРА ГАВРИЛОВИЋ,

Радослав, краљ рашки и травунски. Краљица Ана, љегова Јкена а кћи ослепљеног солунског цара Тодора. Владислав, брат краљев, доцније краљ. Властољуб, кнез. Даница, његова кћи. Цвета, н.ена дадиља. Растислав, | Радош, ' лојводе у крал.евој војсци. Милутин, Ј

О С О Б Е : Радан, краљев пехарник. Станислав, збачен властелин. Андрија, велики независни кнез хумски, синовац Немањин а стриц Радославу и Владислаћу. Богдан, Радослав, Новица, жупан у Хуму. Завиша, војвода у Хуму. Петар Волеславић, кнез дубровачки.

његови синови.

Тодор Круеић, властелин дубровачки. Бозвидар, млад племић у Дубровнику. Бериславић,I , > посланици дуброначки. Мишетић, I Старац. Страисар. Војводе в;раљеве и хумске, властела већа дуброва.чгеог, војници краљеви и хумски Време: прва половина XIII. века.

Пред градом крал.а Радослава у Пауниша.

Вечо.

ПОЈАВА ПРВА. Владислав, Властољуб и Станислав. Владислав. Време је тако згодно приспело! И последњег се тврдог ослонда Са падом таста свога лишио. Јер цар солунски Тодор збачен је, И к'о ослепљен роб је постао, Те у Бугарској живи остављеп. Сад у Солуну и код Бугара За Радослава нема помоћи. Властол,уб. Властела овде маха отимље, Уз тебе све је. Владислав. Али Андрија ? Властољуб. Он самостално води нреговор, Дубровчапи му нуде савеза, Од краља брзо са свим отпаде. Знамење мрзи самог краљевства, Жупанскога је реда заступни&, Новучен зкиви, Хумом управља, Одлучан и строг, решљив, одважан Стариј' му син је, Богдан, чуо сам,

Ивер од истог дуба отпао, За млађег веле опет друкчије, Мирнији да је, ил што б' рекао: Од срда више. Владислав. Позват' Андрију, Била би сада прва потреба, Јер умеша л' се у ту заверу, Плећима својим све ће сносити. Уз краља стане л', биће невоље. Станислав. За Богдана сам чуо, говоре, Да се од некуд овде налази, Готово више кришом долази, По кад што тајно земљу об'лази. Властољуб. У тешкој мржњи сад сам с Андријом, Па опет брзо морам чинити, С ума ми никад јоште не слази, Од њега морам вазда презати. Рећи ћу, да се за то дигосмо, Поредак стари земљи вратити, Жупанско доба с нова славити. Поверује ли, можда пристаће, А пристане ли, себ' је убио, Радослав падне л', ред је на њега. —^ Хајдемо, ја ћу тражит' Богдана. лУ-о!--—-V Владислав и Властољуб одлазе.

\