Stražilovo

716

ОТРАЖИЛОВО

Б Р. 44.

И гле, Харидим, владар-архонт, највећи племић међу племићима, пригну главу. Несигурна крока приђе Аконтију — и са нобедоносним смешењем угледа бледи Олор призор, каквом се и у најсмелијим својим сновима пије ни надао. Аконтије, вајар

из Миласе, левом је руком држао Кидипу за руку а десном оца њена — пред целим народом примљен у крило те породице, којој се нису никад смели приближити ни први и најслављенији младићи у Милиту. Ке се.)

Г Л А 0 Н И К, (КружокЂ славннскЈн) зове се дружина, коју је крајем Фебруара о. г. основала пољска и малоруска омладина у Л!авову (Л-ембергу). Доносимо овде годишњи извештај тога друштва, као што га је донео „Одјек" по малоруском листу „Товариш"-у, што поче недавно излазити у ЈЕавову: „Иницијатор и вођа дружини био је г. Радовап Кошутић, Србин, који је ради студија својих о словенству пробавио два семестра на универзи нашој. Смер је „Колу словенском", да упозна чланове своје с културним животом, литературом и науком словенском. Да би постигло задатак свој, скупл>ало се „Коло словенско" правилно сваке среде из почетка у дворани „Читаонице академијске", а доцније у универзитету. На седницама читана су разна предавања, а чланови су водили врло живе дебате. На првој главној скупштини изабрало је „Коло словенско" дра А. Каљину , проФ. слов. Филологије у Давовској универзи, за протектора свог. НроФ. Кал,ина долазио је на сваку седницу, узимао носледњу реч при дискусијама и ауторитетом бранио „Коло словенско" од разних сумњичења, од полицијских инсинуација и денунцијација. ^Коло словенско" има неколико Бугара, а међу почасне чланове рачуна: проФ. Пташицког из Петрограда, дра Прохаску историчара, дра Кл. Ханкевича, дра Сјемјењскога и друге. Осим предавања старао се одбор „Кола словенског", да чланови науче што више словенских језика и за то је г. Л. Барски предавао Пољацима првог течаја малоруски ио три сахата недељно, а другог течаја г. Кошутић четири сахата недељно срлски језик. На српском језику било је редовно до 40 слушалаца. У одбор били су изабрани: Радован Кошупшћ за председника, Лудвиг Барски (Русин) за перовођу, Антоније Сјењицки (Пол>ак) за благајника. — Месеца маја приредило је „Коло словенско" Гуидуликево вече, на ком је Р. Кошутић читао своју расправу: „ И. Гундулић, српски лесник енохе дубровачке ". — Између осталих предавања и реФерата читао је Р. Кошутић: „Хајдук Вељко Петровић, јунак изустанка српског 1804.—12.", па: „Оладање и т/репорођај књижевности четке и и „ Прелорођај књижевпости словачке и . Предавања су држали чланови или пољским или малоруским језиком. — И ове је године обновило друштво свој рад.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ, — Из „Хришћанског Весника" прештампана је у засебну књижицу расправа пароха Димитрија Руварца ; под натписом „ Како је лостао данатњи број заловедних лразника код Србаља?" — „Леле туђинке и зваће се збирка песама, које је са страних језика препевао омиљени песник Вл. Ш. Јовановић, кога читаоци нашег листа врло добро познају, јер је један од највреднијих и највернијих сарадника нашем „Стражилову". У збирку ће ту ући преко сто песама а заступљени ће бити немачки (Лесинг, Шилер, Биргер, Клајст, Хелдерлин, Фрајлиграт, Фалерслебен, Хајне и др.), Француски (ЛаФонтен, Беранже, Виктор Иго, АлФред де Мисе, Франсоа Копе и др.), енглески (Вигпв, Мооге и др.), руски (Нушкин, ХомјаЕсов, Љермонтов и Некрасов), румунски, грчки и мађарски (Гарај и Петвфија) песници. Једна трећина препева штампана је по листовима а две трећине нису до сад још угледале света. Збирку ће издати А. А. Славуј, штампар у Шапцу, но само тако, ако се до божића ове године пријави довол>но претплатника. Цена ће бити један динар. — Била би одиста жалост, кад ова збирка, коју унапред можемо својски Препоручити пријатељима лепог песништва, не би могла изаћи на свет са нехата и слаба одзива читалачке публике. Та Вл. М. Јовановић је песник чистога соја те заслужујв више него обичну пажњу. — Наш поштовани сарадник Марко Цар саопштио је био један део својих успомена с пута у Италију под натписом „Венеција" у подлиску Задарског „Српског гласа" (бр. 7.—20. о. г.) ла је сад те занимљиве и духовите своје белешке издао и у засебној књизи. Тај је путопис, као што смо већ једаред (види 22. бр. „Стражилова" од ове године стр. 352.) јавили нашим читаоцима, имао угледати света као саставан део опширније књиге под натписом „Из нове Италије", но писац је, као што каже, због многих недаћа морао одустати од своје намере. — Под уредништвом нашега цењеног сарадника дра Лазе Томановића, који се из Ерцег-Новог преселио на Цетиње те онде управља државном штампаријом, изаћи ће концем овог месеца, после пуних педесет година, „Грлица", црногорски календар са шематизмом.

('АДРЖАЈ: Андрија Хумски. Трагедија у пет чинова. Написао Андра Гавриловић. Први чин. — Како је Пјевалица излијечио Фра-Брну. (Наставак.) — Афродита. (Наставак.) — Ковчежић. Гласник. — Књижевне белешке.

^ СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по г од., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претнлата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.