Stražilovo

786

СТРАЖИЛОВО

Б р . 49

КрусиЛ. Андрија бага је с тога дотпао, Позивајући се на тај уговор, Потпоре од нас тражи, сапеза. БериславиЛ. ()н чини, што би сваки чинио, На томе месту кој 1 би с' затек'о. То ради с тога, што му требамо. Друкчије опет треба чинити Са наше стране, већа нашега. КрусиК. Такови људи, к'о што ј' Андрија, Своју би дану реч'ду држали, Па ма их стало главе, живота. ЂериславиЛ. Верујем, али наше прилике, Опрезност, мудрост зборе друкчије. Ерусић. А.и Андрија се нада утврдо, Потпоре да ће од нас добити. Ђериславић. Та оно не би било најбоље, Андрију одбит са свим напразно, Те раскинути с њиме савеза, Пре него што би нови уговор Са Владиславом дон'о друкчије Измећу њега и нас односе. Јер није мудро, није наметно Са двпјцом одмах на мах кидати. Обоје треба тако држати, К'о паду циља, њег' се клонити. А за Андрију рећи не могу, И ако сам је себи остављен, Да ће тек тако лако пропасти, К'о што би савез са њим обновљен Навући мог'о граду нашему Од краља српског мутне облаке, Да се над нагаим вију главама. КрусиЛ. До сад се увек тако држасмо. Не углависмо л' савез с Андријом? А нисмо л' одмах тебе послали, Да Радославу дадетн поклоне, Те да му причатп, да га увериш 0 миру, нашим добрим жељама? БериславиЛ. Ја сам све лепо кнезу казао, И разложио сам већу властелском, Шта се у српским збива земљама, Шта може бити, каквог обрта У тима ствар'ма гледат' можемо. Крусић. Твоја ће онда бити претежна. Ђериславић. И мислим, да је така одлука На већу натпем већем готова, Ил' ће за који тренут постати. Свакако, велим, мучне прилике, Изговор добар често вредан је Еолико војска силе големе; До сад је било тога међ' нама, А буде л' и сад, ствар је спасена.

ПОЈАВА ДРУГА. П р е 1, а ш њ и и А и д р и ј а. Андрија. К,ада смо скоро, прошле године, Правили савез, мен' се чинило, Да беше мање доба протекло, Споразум докле беше постигнут. А сада ево, кад сам дошао, На уговорен се савез позвати, Нешто се посли крећу спорије. БериславиИ. На знадеш, кнеже, мњења различна, Мишљење с' сваког мора саслушат'. Андрија. Ја дођох само своје тражити По уговореном напред савезу. КрусиЛ. Безбрижно, кнеже, можеш чекати. Уверен буди, свака одлука У већу нашем што се доноси, Да мора дихат' правдом, истином. Андрија. Зар неправично пођох тражити По споразуму ваше потпоре? Неистином ли смете назвати Наводе моје, моје основе ? Крусип. Ни у сну, кнеже, нисам снивао, 0 томе спора бити да може, 0 истиности, правди основа, Са којим дође помоћ тражити. Једно сам само хтео казати, Безбрижно можеш чекат' одлуку, Јер она мора бити честита, Прошлости нашој к'о што приличи. Андрцји. Безбрижно чекат? празни говори! К/о да сам дош'о снаху тражити За сина свога једног ил' другог, Па сие је већем напред готово, Деца се воле, дају оцеви, Тек само мало да се причека, Сваког је дана мираз све већи. Безбрижно чекат'! Збора пустога! А не питаш ме, не ћеш хајати, Владислав хоће л' тол'ко чекати, Ил' можда силу скупив голему, Еоју је пак'о млеком дојио А лаж јој била први учитељ, Са њоме хита дому мојему, А пред њим бедна нејач измиче, И старци седи, деца немоћна, Што скупа не хте главе савити Пред отмичарем, вођом издаје, За њима он се жури страхотно, Па да би вид'о, куд се склањају, Еолебе трошне пламом сажиже, Да облак огњем, димом испуни, Да небо клетву на њег' не чује. — А ти ми велиш, могу безбрижно