Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

шн, ш

М1,

1 > I '0,1 3.

У Н01ШМ САДУ, 19. ЈАПУАГА 1892.

ГОД. V,

+•<55

<јг„ ,?,,?, ,?..?.,?,

Ф ПЕСНИШТВО. &ШП

■гч \у '6' \у\у '.V

| ачточ} , и , а- , -ц , а«и , «'ц , «г^

НА ПЈЕИТБИЦАМА*

:ј веЈшког 1 >ога чудпа мисли, Којој пс виђе иико дубљине, Ти сс слијеваш, Црис ] Ј ијске, Сјеикама празним иа дно нучине. Путник над јазом од понора твога Мисли, да ш и.нме внше с* ндравит пе'ш Ал ти му опет к'о мала јсзерца На триста мјеста с нова ускрснеш. 3. (15.) авг. 1887. * Месмицу ону иоолала ми ,јс (хвала јој на доброти !) госпођица Јулија Нетровићева из Ирига уз писамце, у

Пмко не сан.а, гледсћ твоју нгру, Да те је туга искидала свог, Смјешшн се још и ца Калуђеровцу, Измаку дивиом вј(ч;а млгфатн. Ајг ииак све то траје ти за кратко, Еио ти гроба, мутне Кораис, Ту да ти -сјутра и јад и весеље М само лијспо,име издапе. -ј- Теофан Шивнови-к. којем пише, да ју је всрно преписала иа путпичгее Мг.иге, кад ј« била летос на Илитвичким јвђерима. Ур.

НА ДАН РОЋЕЊА

г()01гођици

самнаест јсминуло годипа, Од кад јс вечпост, са нрестола свог, Аиђсла једног, иролстњих милина, Послала зсмл.и с, виса небесшн'. Речс му: „иди у зекаљске дол.е, Сумор и туга где растиру јад! Ти буди зрачаК будуЈшости бољс, Прогони тугу и нодижи над!" Небеса нлавих расклопи се крило, Љубимац раја сишао је драг, Узеде иа се твоје лице мило М. рујне зоре онај осмех благ. Данас је нуиих осамнаест лета Од тога првог чаеа јутарљег,

Пред топлим зраком твога ока плавог Како сс т(Н1И хладие зимс сиег. Тојшко пута ружица је бела Слађапим миром опијала -пас, Заносиим дахом толико је вела, Твог милог лица гледајући крас. Па зиаш ли, где су те ружице мале, Мирисни н.ихов где се'скрива цвет? На твом су лицу попово процвале М отуд дишу св.ој мирисни лет ! М моју Душу, обасуту снегом, Нролетњим дахом згрева поглед твој, У нустом срцу најмилијом негом Гужица ти си оживела рој !