Stražilovo

43 48 &-

оиштс знамеиита а ло.иика .двла и.ч с^етске тсљижетиости могла преносити у ттатиу кљижсштост всћ и сад, тсад распоЈгажемо малим, и моралпим и матсри.јплпим срсдстпима, ми смо со лри опој ствари можда мало и дужс иадржали, и на крају сматрамо да не ће сувишно бити да наведсмо још јсдио веома поуздаио сведочанство, тсојс би могло онравдати оваки еклетичгеи начин преса1)ивап.а неких и иеких дела светскс литературе у нагау. То је сведочапетвб - одаив Тургељева о Гоншровљову ромапу, јотн ип онога врсмсна, кад је дсло изашло на евст. Уметпик са тако осетл.ивим појетичким чулом, као птто бсше И. С. Турђељев, иије могао а да не осети поред високих пој*етичких достојања овога ромаиа Гончаровљева и пеке сувишноети и вештинске недостатке у љему. Дотичући се у своме ниему од 20. Фебруара 1869. к Ј. П. Нолонском трсћег романа Гончаровхева — „Обрмва," (у вае „Вјсрина л.убав") вели 'Гургељев: „Други део „Обрнва" је, наравно, бол.и од нрвог, али»и ту има иеиздржљивих одуговлачења!" НаваЛиде се уидржавамо да у целини саопштимо суд Тургељева о овом роману, у колико би сваки био у ираву тфекорити нас са нетактичности, да о тако вел-иком песнику, какав беше Гопчаров, саошптавамо мане и, нсдостатке, пре него што смо упознали. читаоце са његовим врлинама, којих је препуна љегова опширна песниччка дслатпост, јер он је био и остаје поред Путпкина, Гогол.а, Тургењсва, Достојсвског и гр. Л, Н. Толстоја, величина првога реда у иеторији руске књижевности. Оволико сматрасмо за нужно навести у оправдање оваког начина прево5>ења Гончаровљева сће? (Г оеиуге-а, а за ' другу приливу остављамо, да ма и: у најкраћим потези^ма упознамо пашс читаоце са друштвено-историјским »начен.ем појединих тииова и карактера из овога, и из осталих ромаиа Гоичаровљевих.

ПРОСБЕТНИ ГЈ1АСНИК. Свотоеавека прослава у II. Саду беше сјајна и достојна великога Немањића. После свечаис службс освстила се водица у гимпазији; поеле које јс проФ. Т. ОстојАИ изговорио беседу ове садржине: св. Сава јс у том велик, гато је постојано тежио, да приблилш свој иарод грчко-хритпћанском просвстном идејалу својега доба. Постулат н.егђва рада је ва нас да то исто чинимо у дапашн.ем добу т. ј. да се приближимо просветном идејалу нашега доба. Тај ц|§јах нијс само знање и умење него погЛавито образовање воље, коју треба свеетран итттерес да покреће на {>ад али та1«1 #ад, који стоји у складу са моралним идејама. После ој Ј с беседе говорио је један ученик УПЗ. 'равреда о животу и раду ев Саве. — После подне беше свечана седпица у „Матици", па којој је учињетт помен Поваку Гадоиибу и Фра/км Миклотићу, првоме др. Милаи ОавиИ одвећ у кратко и више аФористички али доста

САДРЖАЈ: Песништво : На Плитвицама. На дан рођења. нима. Енергија. — Књижевност: Сувремсиа белешке. — Проеветни гласник. — Смесице. -

згодно а друг.ом ПроФ. А. ОаидиА. Нтјкако Не одобранамо да се свечапа беседа инировизује у „Матици", нарочито кад је-рад татсо обилат, разноврстан и тежак по садржини као МиКлогаићев. Тим се може протумачити незаокругљепост беседе, многе иедоказане и смсле поставке (н. ир. да Мопшпеп1а Вегћтса имају на хиљаде листина) и што је врло површно обележен рад Миклошићев а много је говорено о стварима, које не иду овамо. — У вече је била XIX. гимназијска беседа. Успех је потпуио одговарао великом труду, који уложише вредие гимназисте, и лепом гласу, који ужива срцска гимназија.

СМЕСИЦЕ. (Каиен миропомазања у храму гроГ»а Госиодк.ег у Јеруеалиму,) који данас у слици прик.азујемо читаоцима „Стражилова", стоји одмах при уласку у цркву с јужних врата. То је мраморна плоча, накојој су Ј осиф и Пикодим мртво тело Христово, по нтто га с крста скидоше, светим миром помазали, нлаштаницом обавили па га онда у гроб положили. Плочаје пшрока једап а дугачка три аршина а онкољена је фипим мрамором. У дну и у врху стоје по три чирака са свећама од четрдесет до иедесет ока а пружена је и гвоздена шипка, на којој је поређано осам особитих кандила, која непрестано горс. Према плочи на зиду има један ред икона о чудотворпим делима Снаситељевим а један опет ред о страдању н.егову: под тим иконама је зид застрт црном кадивом.

ПОПРАВКА. Будући да писац не могатпе сам поправљати, поткрадоше сс неколике грсшке у члаику „Задатак шг.ижевног листа" у 1. бр. „Стражилова", које треба овако поправити: стр. 12а ред 2 од горе : оним, треба: онијем.

„

доле : цео,

дио.

„ " занео,

занио.

„ стељу

стијегву.

„

126

„

горе свјешћу

свијепфу.

Г)

доле беше

бјеше.

„

Г)

„ свјетла

свијетла.

1 За

горе натера

натј ера.

доле песништво

тгјесништво.

„

горе другим

другијем.

доле вјешти

вјечити.

ХШР 'ч<5> о . 1. ? б)<^> . о е,<§> Е1 К ^4 Г УРЕДНИКОВЕ НОРУКЕ. I-™. (г1| ' § |Б] Г. г. претплатницима. Рекламаиије ваља управљати на администрацију мога листа, коју водп књижара ЈГуке .Тоцића. На исту адресу ваља слати и претплату, а не мени, јер о томе ја не водим бригу.

Ти, Божс, не спаваш! Вјерина љубав. — Поука: У Датипитања. — Ковчежић: Књижевни прикази. — Књижсвнс — Поправка. — Уредникове норуке.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф. 60 н. оа по год., 1 ф . 25 и. на чстврт год. — За Србију и Црну Гору 12 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредииштву нретплата књижари Ј1уке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Луке ЈоциЂа,

Штамларија дра Павловића и ЈоциЂа у Новом Саду.