Stražilovo

•43 64 е*-

други него (ама разумије се!) — Хрвати. Њсиу су у том учитељи Продан, Навдииовић и ЈСаајић. Та имсна већ <5уде поуздан.е. Нризнајући дау Боци „(Зуце (;гешпе пагос1а в гI) 81с) овјеба" наставља: .,1*0гжП шшЈПјепе, а пешоцибе ћга4бке б1о§е, пи ашо нпаН 81о1Јгш(!) рћ/лга ргета ћгасЈ аћга^а ргвгаа пата П1 с1^1о§а". Криви су „хиргпс!, исј1е1Ј1. а пасЈа ауе та1еге" што се није истицадо хрватство, као што су „ћпвсам" истицали сриство након оне Вукове „Србн сви и свуда". „С1е1оти је 8У1е(;и рогпа1о, (Ја је зуојаЈапје јеДпа ос1 $1аупШ тапа згћвко^а р1етепа; Јо ти је и кгуЈ. 8гћ1п ћо<5е Да 8Уоја4а јеанк? оћшај, рјезте, ујеги. Ои пс оћхге агес181ауа, пе 11-а21 (Јокага. ЈЈ1ји<1по &а рохЈгат! (Јла 4г1 ри1а, ћиЛЈ гаи ^(ЈјекаЛ из1и2ап г/. ^гаДјапвке 8пом1ј1уозИ и тедјизоћпот гаи^оуоги, пе ос1ћЈ.ј ти који пеитјефш I 1ећ1 перобшЈпи (боље да учи српски!) 1уг(1пји, вјиЈга се 1е ргоЈг]а8Ш 8гћ1нот. Ако 1о оЗћуе«, рго^1авЦ <<е 4е гепеј »а1от" (бр. 3. стр. 39.) У сребро ти се оковала, У^епсе, овака красна и баш братска карактеристика! Ту даље у напријед каже (као што и јсст), да „зе 81аћо гагипије и Шо1о2ке 1апстс" па опет зато „зажмури, да пројури кроз те жице несретнице". Сад је добар Мшаошић. Хрваги су чакавци, ади је чакавштина још у XVII. в. цвјстада у Котору. Да ова карактеристика чакавштинс нс вријсди ништа, види Решетара и Јагића Агсћ. XIII. (стр. 100 — 109., 390.). Да је Богишићево мишљење о чакавштиии и ('рбима и Хрватима изврнуто, види шегове „Народне пјссме" 1. Биоград, 1878. стр. 75—77. И опо мишљење Микдошићево, да су перашке бугарштице само хрватске, садје добро овом дукавом Хрвату, само да докажс, да јс Вока хрватска. А пјееме удесетерцу? Па разумије се, да су и оне хрватске. Посдије се доказује, да су сви Приморци, који дижу првога маја „мајско дрво", прави „ж§о1јт" Хрвати, а „шје гвИпа, (1а је кгв1оуо 1гае оћшај је(Ги)о 8гћ8ко -ргауо81аут". ЕТо.и Бугари сдаве и Арнаути / 11 кад се всћ ознојио доказујући овако јаким раздоаима, да је Бока хрватска, завршује кдасичном ријечју Ф. Рачкога : „1)апа8 о(11иеије и оуош рНапји пајуеста озјесај пагоДа". 0 мудри Хрвате, што се не ејети одмах ове здатне ријечи Рачкога па је' твоја тема одмах ријешена ! Ово изаосимо као идустрацију „братске сл^ге". А УЈепси нека јс част на овакој сдужбн књижевној| Т. 0. Нобратимство. Гласник ведикошкодске омдадине. Бдасник и издавадац „Побратимство", удружење ђака всдике шкоде у Београду. Уредник Мијадко В. Ћирић, проФесор ведике школе. Година прва. Свеска I. — Само се добродошлицом може поздравити овакав потхват, као што је ово „Нобратимство". Кроз цеду ову прву свеску веје свеж неки поветарац па чисто годи она одушсвљена, чисто грозничава ревност, којом се омладина латила нохвале врсдна рада. Мало да богме у младићком жару и шкталоженој бујности доће и до претерано емФатичиих, хајде да и ја кажем: поклича, какав је одмах на другом месту иоклич Велибора, који ме је иначе живим и нластичним приказивањем у слици под натписом „Стари борац" ни вишс ни мање него баш до суза гануо. Потхвату на челу

стоји редакцијони одбор једанаесТориЦе њих старијих ввликошколаца а овом онет савстом стоји ва руци проФесор Мијалко В. Ћирић, који се примио и уређивања „Пабратимства" и који нас уверава, да је „убуђЉ" (ово ваљда треба да је убеђен, но није поправљено међу поправкама, као и мн:ге друге још грешке у овој свесци, које се „услед хитњс поткраде" а које баш нису све „махом у словима", као примера ради она на страпи 95. у 12. реду од доле, која и сувише сакати смиеао а није исправљена мећу понравкама) — уверава нас, велим, да ће рад великопгколске омладипе бити и од сад „ван свакодневне иолитичке борбе". „Поклич" Велиборов одмах иза тога уверења проФееорова не јемчи нам до душе за то, ади ће се ваљда лагано хтети увидети, да експекторације и нротив непријатеља, кад су у овакову облику, не слулсе на част озбиљну и солидну листу. Или се песници збиља" морају вечито љутити тако, да сем осталога и естетику морају но образу дупати? Ја бих бар рекао, да човек моаге за лену и узвишену идеју одушевљавати и у њеиу славу „поклицати" и без грдње. Ето одмах Велибору, за кога баш овај час из 10. број „Нар. Днев." дознадох да је правник Т. Љ. Попоиић, потврде за то у истој евесци „Побрат." у „суврсменбм покличу балканекимнародима" нашега Вл. М. Јов&новића са крепким оннм реФрсном. Ни тунијенигата мање, ништа. слабије речено, него у Велибореву покличу, па ипак колика разлика! Нећу да сс упуштам уиитање, да ли је оправдано, да омладина на школи јонх излази на јавност са раснраваМа и „ политнчко-фидозофским студијама" а 1а „Пардаментаризам у Пиглеској — ансолутизам у Француској" — тоДико тек могу рећи, да ми се у овакву алмаиаху ие свиде такве расправе на Бога ми нн Хекслијеви „Антропоидни мајмуни" па ма им нревод и био примљен н прочитан у дружини „Паичић". Од осталог материјада епоменућу још мадо прејадоморну песму Драгутина ,Ј. Илијћа под натпиСом „Посде ногреба" па књижевне оцене : Чед. А. Костића на „Јееење лишће" Саве Мијалковића; Ј. Јавушевића на Бајаловићеве „ЈЈекције из екперименталне Физике"; и Лабуда Гојнића на Пајевићеву књигу „Из Дрпе горе и Херцсговине." Под натписом „Неколико новина на београдској нозорници" .оцењује Чед. А. Костић „Еву" Рихарда Фоса, која је ове зиме и овде код нас приказана у преводу Славка Св. Милетића. Чед. А. Костић ће наставити те своје оцене. У „БиблијограФији српско хрватске кплзжевиости" (има нешто мало и странс библијограФије) прикааује Арса Ж. Илић иове књиге и листове па се и о мом „Стражилову" изражава врло ласкаво. Хвада му! Има још „Нсшто о животу и раду Марина Геталдића, дубровачког патриција, ернског математичара". То је извод из говора, ко.ји је држао 81и(1. рћП. Јаћим СтеФановић у дружини „Панчић". Да сиоменем још „Један поглед на етару Србију и Македонију" одА. Н. Поновића и програм'редакнијбвог одбора, који је исказан иод натписом „Нашу задаћа" па сам изпео сав садржај прве свеекс „Побратимства", којем искрено кдичем: сретно ! Г.

САДРЖАЈ : Песништво : Стари двори. Ти, Боже, не спаваш! Вјерииа љубав. — Поука: У Латинима. Енергија. Књижевност : Вл. М. Јовановић. — Ковчежић ; Књижевни прикази. „СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. оа по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 12 динара на годииу. — Рукописи се шал>у уредииштву претплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — 8а Србију прима претнлату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Луке јвцића.

Штампарија дра ПавловиЋа и 1(н.ића у Новом Саду.