Stražilovo

СТРАЖИЛОВО иламж ш шдбж тчт»

БРОЈ 4.

У НОБОМ САДУ, 26. ЈАНУАРА 1892.

РОД. У.

^АЛ г\ Аллл ^Л-мУ/м/иУмЈт?Iшт |?г1пи1 ЛIшш|7ЈМ ■ниГ« ПЕСНИШТВО. "ЛЈ"Л1/Л!/МА*\Ј*КЈЛ} ^Ј \Ј -\Ј-ЛЈ-ЛЈ-\Ј--\Ј~\Ј-<

СТАРИ ДВОРИ.

®ихо пада рујно вече, ;)а гору се сунце скрива, * Магла слсће у дубраве, нигде чути гласа жива.

' Само ветриК благи леће са далеких тавних гора II саљиво л.уља цвеће градинама сјајних двора. Али на што убав цветак, гдс суморни иокој влада, Гдс умиру људски гласи у пучини тајпих јада? Јер кад бледи сутои иапе, стоји тамоједпа жена Распуттене, враие косе, у цриииу увијена. Већтри ноћи нема санка, већ три ноћи жељно чека, Хоће ли јој гласи доћи са бојишта, ИЗ далека. Пајој слутља душу кида, она сузним оком гледа., Где се светлост дневиа губи и нламено сунце седа. Ал када се иоље ирели иежним сјајем лунс бледе, Савлада ,је санак благи и .уморне очи сведе. Па у санку виде поље и над пољем небо плаво И румено, сиље море узбуркано и , крваво'.

А пучипом коп.иц илива и јуначка мртва глава, Поломл.сна коиља бојна, бледа лица и крвава. И познато виде лице међ жртвама бурног дана, Крв румену где се пугаи из дубоких, љутих рана. Бетрић лаки русе косе по бледом му челу вије А у грудих мушко срце полако и тихо бије. Виде око где се. гаси, у даљину како блуди, Дубок уздах где се извииз раљених, ломпих груди. Да л молитва беше опо анђелима, Богу, рају, Или поздрав жени бледој, изгубљеном завичају? Ко ћезнати?.. Минуло је много дана од то доба, Рушали се стари двори, низао се гроб до гроба. Гдејс живот пекад буј'о, израслаје дивља трава, Што: могиле старс крије и ирошлост нам затрпава. Ио, |;ад пане ноноћ тавна, виђали су тамо људи Мрачпу сенку где се јавља, урвинама како блуди.

Често стане поврх гроба и ту горке сузе лије Па се дуго Богу моли и опет се у поћ скрије....

&

Ленскш.