Stražilovo

(и м—

- Сад ми иишта нс може, ако ме и сретне: к'ааа1|у за вас, да ете ви шшовсдпли.'.. Она се од срца иасмеја, а очи јој севнуше као у мачке, ирескочи илот и иогнувши се умаче као мачка намеђу редова купуса. Марк сс мођу тим једнако трудио да доина, ко сс сакрио нод нлотом. Иавлачио је оданде ненознатога, иостављао на ноге н раагледао га, али се оиај једнако сакривао, ис дајући се, да га иозиаду. — Савелије ИлиКу! говориоје иреклни.уКи — не иде то тако... немојте ме тући: ја |>у кам вратити.... — Твоје лице ми се чпни нозиато! рече Марк: - само да није така помрчина! Ах, - Н8 то није-Савелије Илић! Хнала Погу! рече иепознати радооно. Ја сам, гознодвру^ баштован! Ено оданде... — ТГа шта радиш тн овде? — Дошао сам да чујем сат са саборпе цркве. Иаш сат је стао, Хајде до ђавола! рече Марк одгуриувши га. Иаштоваи прескочи јендек и изгуби се у помрчинп. Гајски се ме1;у тим вратио к главној кат.;"Ј и . Покуша да отворп каинџик, алн не хтеде лупатн, да ие пробуди бабушку. У то чује кораке у дворишту. Марцпа, Марина! повиче тихо, мнсј.;хо],н да оиа нде с вечером:.— отвори! С дру|'е страие. иеко подиже кваку; Г;1ј ( м-ц гурне вратаоца ногом, и она се отворише. Г]]>ед

њим је стојао Савелије. Он скочи на Гајског и зграби га за нрса... А, чекај мало, голубе мој, сад ћемо се разрачуиати! рече пакосно: - глсдај ти њега, кроз каниџик улази, а ја тамо, порсд плота, као магарац с гражарим!.. Леђима залупи капиџик, да му гост не бп утекао. То сам ја, Савелије! рече Рајски. Пустиме! — Ко јс то? ■ зар ви, госноднпс! иромуца збуљено Савелије и застаде као укопаи. — А од куд, да ви зовете Марину? рече нолагано, иосле кратког ћутања: — да је нисте видели? — Да, ја сам .је још с вечера замолио да ми остави вечеру, слаже Рајски у корнст неверној жени, — н да ми отвори каииџнк. Она јс ве!) чула, да сам ја дошао... пропусти госта за мпом, затвори врата; па иди лези! По заповеети! рече нолагапо он. А за ти.м је дуго стојао на месту, гледајући за Г'ај ским н Марком. Глилпл а је! речс отежући и тихо Путем сретие Марину. Вар ти још ие сиаваш, матоЈШ вукодлаче? рочс му она и хитро се нровуче мимо н>сга. Куд се скиташ ноћу? Само ме срамотиш нред госпоштином!.. гуиђацш носећи пупе руке тањпра, чинија, салвста,- хлеба. Савелијс јс и н'е ногледа, само јој мсето одговора на њеНо нзазивање иринрсти уларом.

( Н;и-т;иш1н' се).

"*-® - И "ШУгК А. :>■, Џ—

•■

У ЛЛТИНИМА. Ирпјател, е у Милану Сави^у. 1; (Наставак).

У Ри.иу, 3. септембрг

екао сам јуче, да је ка]>актер л ове, $Ф) кароиит днојак; у ствари, овдје^ е у • л ' се редом четири вароши иамијеиЈ^ле: п;}]н)ш римскијех 1ч 'ра.т>ева и републике, п с лшјсстоиича римскога царства, 1'им с])сдп'.сга вијека п Рим та.шјапског нреиорој )Сп >а \\>еју несинса). Са остацима овијех градова н са рашшјем модериијем грађама склопл.еиа јс пста варош, варош даиашп>а. Прва је скоро са свијем пропа -ла; од п,с иам једва остајс пскодиКО кри >адака у бедеиским 'раавалинама (■ервија Гулп.ја, раштркапим тамо амо по градуј за тим ипл