Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

БРОЈ 15.

У НОВОМ САДУ, 12. АПРИЈ1А 1892.

РОД. У.

А.Л А Л АЛ АА ^ 1 '^^,'^ 1 -{{ј{^ј{{ 1 {{, шшшши » ПЕТИШТВб:*^ л!г"'ч!/'л!гл!А'\!/'\!/ V л!л^"'^ 1 Ју'чу-'"'"^ \-Г V/ \Ј-\1Г

ЗИША. (СВОЈОЈ СЕСТРИ).

|х ; како Је хладно, тамно, А северац бије љути, ; т Мртво грање тужно шуми, Путеви су замрзнути. Мртво срце, речи пеме, Само сузни поглед блуди 0, како је теби, душо, У леденој гробној студи?

Нечна с.туден савила се Око тебе као гуја А над мртвом главом твојом Жута трава тужпо буја. Над гробом се облак вије, Из њега се суза слива: То је 7 душр, суза моја, Тебе хоКе да целива.

Дрни облак мога јада Над могилом твојом плива, К'о да вечпост тражи дугу Пад тим гробом да ироснива.

Ленскт.

ПЕСМА ЛАЗАНСКОГА. Нриповеда П. Жељски. (Свршетак).

IX.

арији је већ са свим било добро, кад су стигли кући иа се разузурили. Траг индиспозицији видео се још само у бледилу иа лицу и уснама. Иначе је изгледала ведра и прибрана. По што су се уверили да дете мирно спава те собарицу пустили да оде да легне,

стали су, и против свог обичаја, нретресати вечератнње друштво. Кад до1»е реч на Миковића и декламацију, Марија се чисто етресе као у лакој дрхтавици и са тајпим неким етрахом погледа у Ивана. — Баш је могао што лепше и — паметпије изабрати ио што је та љегова „Песма Лазанскога"! рече на једаред тако тихо, да је Иван једва чуо.