Stražilovo

-чз 238 ЕЗ-

тици, кид да1гаш1г.о Нодгорице": У оиом одољку говори писац и о Брскову; ои мисли, да јс Врсково даиаппг.и „Брокут у пдемеиу Кучима". У последњем одељку распра.вл.н ииеац о жупама у Зети пре Немаље, п то о лушкој, иодлушкој, гОрекој и крвелпичкој-или купиоиичкој. За прву мисли, да је била ,,у даиашње бјелонавлиће", за другу „у Л >ешко110ље и ЈБешанску". Трећа мисли да је била где ,је сад пдеме Загарче (,.југозападио племепу Бје::опавлића".) Четврта вели да је била „у племе Пипере, са средиштсм у Копиље". — Језик је.у оиој кЉизи чист; Штампарегсих погрепгака има врло много. За лајике у геограФији и историји дело је ово сувише спсцијално,, али је у толико важнијс за иеторшса и геограФа. С. Васа Пелагип. Сланепска упија и тројпа унија Европе. Написао — —. Београд. Штампарија Мате Јоваповића, књ. Михаилова ул. 12. 1892. (На другом пасловном листу стоји: 1891.) Цена 1 дпнар. — Књига ова подељена јо на осам одољака. У првом оДељку говори П. о користима упије, па вели, да „Европљани троба да уредс три солидарие уније европеке: романску, славенску и германо-британску", то да буде у Евј)ОПи само три државе. У другом одел.ку расиравља Н. специјално о „уиији Славена". У овом одељку писац набраја „всличине" (славне људе), који су „посветили спој труд другим народима", а који су но крви чисти — „Славенц". Но II. су „Слнвсни" н. нр. : Римски цареви: Трајан, Дибклецијаи (II. велн „и други"), даље Кошут, Бем, Сечепија, Баторија, Лист, Мункачија, Хуњадија, Онолцер, Бипдишгрец, Роберт де Сорбона, Лесинг, Опић (Мартин' Опиц), Лајбмиц, Лутер, Чоке, Кант, Беетовен, Гете, Снмепс; Шуберт, Ранке, Мо.јтко . За Гупдулића вели II. да јс „нро триста годипа био Највећи и најреалнији иесник у Европи". У исто вре;,;е кад и Гупдулић живсо је у Европи нсзнатан један глумац; и за тога глумца кажу, да је био песник и доказу.ју да је и он био реалиста: звао се — Шоксиир! Нмператор Јустппијап бпо је „Славенин" и то чист Орбип: ираво му је имс: Управда Истоковић I Буди Бог с пами! У ошнте не знам, за што 11. набраја „величине славенске" и уздиже их тако, кад он еам всли, да је „иачело народпости ужасни (ух!) извор безбро.јних и вечних (зар!) међупародпих и м.еђуеобпих (!) овађа, омраза, ненријатољства и свакојаких дангуба, штета, нанасти, неерећа и непреглединх ситних ц крупних иогиби.ја"! У трећем одеавку говорп 11. о узроцима, због којих еу „толике славонске земље опустеле и у туђс руке нрсшле, и зашто су толике умле и тслесие велнчипе славенско носветиле евој труд другим народима и веома миого дјејствовали опоро(!) противу својих предака елавона". Да је која славонска држава. — доказује II. — озбиљно нрегла „да уједини славенске народе и да сабере око себе ево сланенске гепијално л.удо", онда бн „Достојевскп бпо далеко (куда?) већи и славинји од Шекенира; Доб ])Ољубов и Михајловеки претекли би Г.олтера и Капта". У четвртом одељку износи II. „оеобинс Славепеке'' и „павађа пеколико слапепскпх културних дела и великана, што сведочи, шта су и шта могу битп елавени". У петом одељку износи II. свој предлог о „еаетаву и оргапизацији славенске упије". Најзанинљивији је шести одељак, У п.омујо изложеп „најлакши пачии за солндарисап.е н уједињење свега елавенетва". Ту ћете наћи евега и евачега. Немојто куновати ову швиГу, али ако гдогод наиђете на њу, прочитајте стр. 7б —9К — насмејаћете се!

У содмом одол.ку доказује II., да руски јсзик троба Да будо општи језик за све Словене. У том одел.ку иа крају написао је II. повелику „приметбу", у којој доказујс, да није добра реч Словен, него да, треба Славен, јер — вели — Србин кажо, елава, славити а не елова, словити ; каже Славуј, а не Словуј и т. д, И то је њему „доказ ја< ан као дан" ! У последњем одељку говори пнеац још јодном у кратко о свему опом, о чему ј.е напред расправљао. У „додатку" говори П. о „народићима", који су „између Славена колонизирани". (То су .Мађари и Румупи.) Они ће „јамачно драговољно примити језик, којим говори велика унија главенска", пристунити уиији и — иославеиити се! Блажени иишти духом! — Језик и правопис у овој кн.изи је да не мож.о гори бити; штампарских погрешака има тма; хартнје има еамо три врете. 11 ово дело, као и сва дела Пелагићева, препоручујем евакоме најтоплије, да их — пе чита! С. КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ, — Најмлађи између четрдесеТорице Француеких академичара, Пјер Лоти (Ртгге 1 јо И ) држао је иедавно своје пристунпо предаван.е у академији иариекој и то — по адоту академије — у славу своме иретходпику на ака демекомс Фотељу: Октаву Фел.еТу. У говору своме напао је немилосрдно натуралиетичку школу и њенога творца, Емила Золу. Зола је одгово] ио на Лотијеве нападаје усмено ирсд једнии новинарем. Изгледа, да ее Лоти па брзо покајао, што јо нанао Золу оним иачином и тоиом, на је одмах писао Золи ииСмо једно, у којем изјавл.ује, да се клања пред његовим ђеиијем и извип.ујо због. пачипа и тона, тсојим ј« паиао Золу, (којн одавна погледа! лли бсз успеха — па оних четрдесет Фотеља}. Зола до одмах одговорио Лотију и завршио ниемо својо овим речима: „ја с иајжинљом еимпатијом гледам на Баше велике епособности, иа се радујем, што то могу н јавно изјавити". — Лоти је био оФицир Фраицуске марине и као такав имао је прилике, да, путујући по свету, види и унозна Исток, ту „најлепшу света страну". Исток га је тако занео, да од то доба само о њему пнше, о њему енива. Његов етан у Паризу изглода као какав баснословни храм на Истоку. II најновије му се дело зово: „РапШне <Г ОпепР'. — Док сс у Паризу у кљижовним круговима нариеким Говорило о Золи и Лотију. дотле ее у Нешти у круговима књижевиика и научон.ака говорило о Науеру п „Илагиосиџуеу''. Напао ,је на име некп „Р1а2108Јррп8'' упнвсреитетскогд нрофесора и академичара дра Емериха Пауора, да с.у н.егова два дела Философска (од којих јс једпо наградила мађарека акадс.мија наука Горовеовом паградом) — плагија и да јс „учеии корифеј" (као што иезнани ннсац броширо назива Науера) нросто опљачкао Етингепа, Мила и др., а нарочито Вунда (\\ шкН). Пауср је одгоВорио на овај нанадај, али мађарски листови иесу залОвољнп с овом обрапом и изјавл.ујући, да се ствар не може још сматрати за евршеиу, траже, да ес саетави суд из иаучеп.ака, иа да он реши, да ли јо Науер Крив или не. — К .о што смо с иоузДане. стране извештени, једна од глумица мађарског народиог позоришта у Будим Пешти, по имену Кларијевица, написала јо позоришни комад један, (ко.ји се јуче предетављјао у иештапскоме „пер82П111а/.'у"), за који је градиво узела из срнеког друштве-