Stražilovo

4з '242

„Ш даинс сам иадала моју памештеиу собу." „Само да гте буде ларме, јер ви :шате, да пе трии.м, џеву иред мојим вратима." „Ни бриге вас. То је мираи човек-самад. Вели да се добро иозиајете — госиодар-Зака." Ја скочим: „Господар Зака, од куд отг сад?" „Чуо је да издајем собу, и датгас се већ уселио. Еио га у соби и моли вас, ако вам је по вол.и па један чај." „С драгевоље," рекох брзо, „садћуја." Газдарица оде. Вио сам узрујап. Господар Зака мој с.усед и зове ме тта чај! Да иричам мојим позиапицима, пе би веровали. Та тај пе да пи Богу тамјаиа! Мора бити, мислио сам, да сам стекао особито благовол>еп>е код п.ега, кад ме ето позива чак и па чај. А то вал.да ие ће бити само први и последњи пут. МоЈкда ће ми ипак испасти за руком да му развежем језик. Ои мора да има пеку тајпу! И збиља одем. Госнодар Зака ме дочека изванредно л.убазно. То ме, иаравно, пигје тако изтгепадило, као што ме изпепадила н.егова спол.ашиост. Ни опај човек са улице и каФане — шг дај боже ! На гг.ему скуџоцена везепа домаћа хаљина, исто таква кагга и лаке цииеле. На столу се пугнио сребрн самовар а око њега је стајао вештачки израђеп сребрп сервис,- две отворене боце вина, једпа мадејра, а друга марсала, па опда хладгга јела, воћа куваног у шећеру, хаванских цигара и турских цигарета. Мора бити да сам изгледао као да сам с ттеба сттао, — стајао сам дуго са отвореиим устима и разрогачеиим очима, док ме господин Зака тте освести, управо гурајући ме на диватт: „Та седите, пријател.у, као код своје куће. Нисам вас молио да дођете на да ми ту стојите као кии у католичкој цркви." Господар Зака чинио се као и да не онажа моје изиенађење. Погтудн ме с цигаретом, а и сам заиали, и једва после четврт сата тгође разговор без занињања. По што сам се мало разгалио чајем. а марсала и мадејра орумени лице, ћа-

скали садо и гос.подар Зака умео је тако да води говор и збија шале, да сам са смгм заборавио, да седим са оним господар -Заком са улице и из каФапе. „Ама, душе вам, како је то тамо код вас у Србији'? Ја истипа читам ваздаи тога тго повипама, али нраво да вам кажем, ие могу да будем из тога наметан! Дед"те, кажите ми што. •— али гге као гговипа]), већ као Србмп." Ја сам гледао, колико сам знао да задовол.им домаћинову л.убопитл.ивост, а огг је пажл.иво слутпао, и еамо би мо који иут ставио које тштање. Како је мој обичај, кад говорим, да гледам свуда, то сам говорећи расмотрио, шта све пма у соби госпОдар-Закимој. Намештај ми је био иознат, ■»— мово је било : тшсаћи астал, један орман са повезапим књигама (из чега сам закључио, да гоемодар Зака у онмгте ])адо чита), у једтгом углу од собе икоиа св. Архапђ-ела Михајила, а исиод п.е лепо урамљепа кабипетчта ФотограФија једие жепске у годинама, која је држала гга крттлу детенце од године и тго до две годнме. Угледавши ту елику, ја, запех у иричап.у гт као махипалио погледа,х са слике па госнодар-Заку и са п.ега отгет па слпку. Ои као да је то спазио, лице му доби иеки чудиоват израз и уетаде са иаслоњаче. Мепи се омаче питање: „Да то није...." Али ми господар Зака гтс даде да довргпим, већ погледавши на еат рече: „Охо, већ је превалило једанаест. Ја* давно нисам тако дуго био на погама." Разумео сам га и одмах устадох и оиростих се. Господар Зака ми ,тго?кели лаку ноћ са нозивом, да га за које вече* отгет иоходим. Слика огге жеиске са дететом као да се утиснула у моју душу. Ненрестано ми излазила п ])ед очи и све ми се чинило да она има теегте везе са животом и. иачином живота госиодар-Заке. Оно нагло и у потташању бојажл.иво ирекидање нашег посела п сувитие је јасно ттоказивало, да се бојао, да ћу изазвати ма каково објашп.ење односно личности па ФОтограФији. Па гпто је онда метнуо пспод пкоие? Ко