Stražilovo

■чз 272 ез-

— Пољски романсјер Адам Креховјсдки, који је на нољу новедистике лепо успео с приповеткама „84агоа4а Иу§№111з1а" и „\Л^е^о", написао је и нс датшо издао истористсу приповетку под натписом „Згагу УУИк:', којој ј е предмет узео иа времена краља Казимира Водиког. Главни .јунак приповетке је Матија Борковиц. Критика, хва лећи тај нови рад Креховјецкога, всли, да је Креховјецки н.име доетигао и самога Шснкјевича. — Јулије Едвард Велап, Србин Лужичапин, песиик, умро јс 25. марта о. г. у 75. години свога века. Од љегових дела највишс је позиата „Катјегпо тпгакстзка теокпоћа 8егћс81г.у", која је штампана у часопису луашчке „Ма^се Негћзке" године 1869. у Вудишину. Велан је превео и псалме Давидове у везану слогу. — Чед. Мијатовић написао је на енглеском језику дело „Константин последњи цар грчки. На основу тога дела изабран је за дотшсног члана енглеског краљ. историског друштва. Дело је своје Чед. Мијатовић приказао грчком наследнику ирестола. — .Још је јееенас Марко Шешељ, књиговезац у Мостару, огласио био, да је наумио да претнтампа иесмарицу, „којп зи заћгаИ пе.итгН роује^теаг Ј. Е. ЈиИс Вапја1исап'т I рго81ау1јеп! ћгуа^зИ Отк 1''га вг§а МагИс Негее»оуас 1е којI као павПеЛНеУт КасЛса, 8аћгау»! пај1јерае паго(1пе ито1тогЈпе, (1а(1о8е ји ЉкаН и Оа1еки ро(1 п;к1р!кот: ,^аго(1пе рјевте ћовапбке ( ћегсецоуаске јипаеке'." Но на љегов се оглас одазвало еамо 130—140 Нретплатпика иредбројника има, вели, приличан број — тс тако се није могао унустити у ирештампаван.е, Сад еу га, всли, на повб неки родољуби, особито из Слпвоније, охрабрили а п II 1>и нудили тс се обраћа „уп&(1ппп пје§оуа1е1јет ћгуаЈ»кода шпјеса тоШош пе1п К ве уашап (ЗаК па лаМгипје Iј* 1 (11 ич) рге|1р1а1н1ка, (1а мјНтУот 7,ав1и§от 1;оК уаипо (1 је 1 се о||је1о(1.-1пјеио с1т ргде ћи(1е, а које ЛоКкије исепјакп, га<1пИ(и, ка» 1 8е1јаки, а о.чоћНо т-ј&ЗкоЈсп, 1«ој! ћ! зе ауакако ппао ирохпаЦ 8а Јакуот ро 1гћог 8ћ1гкот иаго(1по^ ћ1ада". У песмарици има осамдесет хиљада стихова н педесет пеСама и „!7и/.чп: пекоКке рјевте Кга1јеУ1са Магка уаг(1а ира'е, ос! па ро§гап1спе јипаке рго«1о§ У1ека, Паћпасде, 81атогпје 1 §1аушј1ћ јЈгаЛоуа Каг1отса, 2а(1га 1 гаупјћ ко1ага, 1е које пај(Цу1пје 12га2ији пјјћоуа отгабпуа јилас!уа 1 иеп11ће, а овоћИо ро81је(1пје§ ^1ауно^ ивкока /ирапјеа Тот1е МШоуПа, к !оти јон нпа ргоа^гам рге(1§оуог као иуо(1 (КспојЈа з^агјие Маг1(са, којд (1а" Шешеља „роЛирге, 1)1а^0.чН\'0 1 у1а81п1с1Уо ро(НеКо, (е к1Уо(ор18 гапо ргетјпи1о{* биПгица нш рок. Ликн;а ; а па кгаји кпј1^е (1о(1а1 је [чеспјк тапје рогпаНћ Г1(:г1, као ,ч1о се 1пи (1о'1апа ауа ппепа сазЈтћ рге(1р1а1п1ка". Пеемарица ћс изнети око тридесет штамнапих табака. За нретнЛатнике — то еу они, који одмах у напред и плате — цена 80 новч., за предбројиике 1 ф . 10 новч. а књижарска ће цена после бити 1 ф . 40 новч. — Мииистарство просвете у Србији рсптило је на нредлог просветпога савста, да штампа поправљенр и до-

пуњсно издање Његошева „Горскога Вијеица", како гаје приредио др. Милап Рептетар. — У 10. броју „Вос. Виле" тптампао је Вељко Радојевић своје допуне Решетарову речнику и коментару „Горскога Вијенца". — Од Гледетона ће изаћи дело о женском питању у облику пиема његову пријатрљу, посланнку Самуилу Смиту.

СМЕСИЦЕ. (Битол. у Старој Србији,) после Призрена највећа варопт у Старој Србији, лежи не далеко од меета, где се у старо време дизала варош Хераклеја, којој се остатци још данас ввде према Букову. Још Ј. Сг. у. Наћп у свом делу „Кетве уоп Ве1§га|1 пасћ 8а1оп1к" вели за Битољ, да му према свима оеталим варошима кроз које је до њега прошао, изгледа као престоница, тако му се донао онде стил кућа -- нека особена емеса и|точњаштв'а и западњаштва — и лепо израђене Фасаде. Има до 50.000 становника и то у етпограФском погледу отнада на Србе 20.000, 4000 на Осмаплије, 11.000 на Цинцаре .9000 иа Арбанасе и 4000 на Чивуте. Уз то долазе 50 Грка и 2000 Цигана. Битољ има четир гимназије: бугарску, грчку, румунску и турску ; за тим четир девојачке тнколе : бугарску, грчку, румунску и чивутску. Гопчевнћ : се опде распитао у Грка једног како је то, да Грци имају гимназију и иначе још школа кад их је еамо педесет и чуо је од њега да се и погрчени Ципдари, Срби и Арбапаси сматрају за Грке. Кроз варотп тече поток Драгор у озидану кориту. Па његовиМ врло пшроким обалама леже лппе шарспс куће туреке госиоде. Главна ј« улица нрава, има леиих кућа п саразмерно је чиета. У Битољу има три касарне, у које иожо ста.ти до 15000 л.уди, Осимтога има оружницу, војничку школу и војничку боницу. 'Гурци Битол.ски деле се у разне секте. Чивути имају две до три синагоге и пткола. Као што је Гопчевић дознао, пе играју Чивути у Битол.у такву улогу, као ио другим местима. Лукавством пе могу да се мере са Грцима, одиосно Погрчењацима па ни Срби се не дају од њих варати. Због тога нису Чивути богати и упућени су, да раде. Но уједио су много допринели те су ауетриски занатлиеки производи онде »изгубили дсиу. Од аустриеке евоје браће довлаче они пајскандалознију робу, коју у први мах свет купује, јер је јефтина, по преварени је купац после за цело више не купује. Отуда онда енглеска роба има бол.у црођу. Од домаће индустрите упали су Гопчевићу у очи ерсбрни радови, који се могу мерити са призренским и срсдачким.

ПОПРАВКА. У 15. броју иашега листа у Цареву члаику „У Ј1атинима" на страни 235 а у осмом реду од доле.сто.ји римској умјетиости, а. треба: лирасој (музичкој) умјетиости.

САДРЖАЈ: Песништво: Међу браћом. Истргнути лиетови. Вјерина л.убав. — Књижевност: Још једанпут о ЈГеђену граду. Рукопис „Горскога Вијенца." —■ Ковчежић : Књижевни прикази. Књижсвно белешке. Смесице.

,,СТРАЖИЈ10В0" излази сваке недеље иа читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 н. на четврт год- — За Србију-и Црну Гору 12 динара на годину. —■ Рукопиеи се шаљу уредништву а нретилата књижари Ј1уке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје кшижара У1уке Јоцића.

Штампарија дра ПавловиЂа и Јои.иЂа у Новом Саду.