Stražilovo

чз 297 ЕЗ-

у.птдтт становали су тртт краљева мштистра: Ђенсрал Коста С. ПротиК, Мита Ракић и Др. М. Вујић. Дапас у тој улицн станује крал,ев ?1ам.есник Ђенерал Коста С. Протић, који се је у и.у уселио 12. Марта 1882 и до данас борави у једиом истом стапу. 3. Марта 1890 у Цетин.ску је улицу доходио Краљеву Намеснику г 1оечералу Ко сти С. Нротићу паследпик талијапског престола, принц Напуљски, Херцег Савојски Виктор. 1. Јануара 1892 у Цетињску је улицу долааио српски краљ Александа]) I. да походи имеповапог госиодппа. ()д многих нутпика са стране, који су од 1850 до 18.92 долалили у Цетињску улицу да ноходе кога њена станонника, могу се, за овај мах, помеиути ови: А. ГплФердинг; Гро<1> Дасло Хуњади; Ал. Нлангалија; И. С. Аксаков; Кнез 15атпол.скп;

хомлннов;

. А. Попов; 11. II. Шишкин; Дивернуа; Н. Најт; Е. Пикот; Кнев Церстелен; Луји Лежер; Г>. Калај; ГроФ Уварои: Голубииски; Сима . I>уои|>; Алек. Гихтер; ГроФ II. Кутучов; Нико.та Гнрс; Л. .Пануков; Т. Флорипски; Патријарах Гермаи Анђелић; Нладика Милаш; Н. Ноипни!.; Др. II. Матковић; Ар. Павић; Ила-

ријјон Руварац; песннк Наса Жнвковпћ; нрота Никола 1»еговић; Сава Бјелановић; Г. Гика; г 1о. Аргиронуло; Др. К Иречек; Т. Икопомов; 3. Стојанов; Ј осиф Ковачев; Дугмеџијев; Д. КаранФиловић; Дмитров; и јотп многи други. А кад би се имеповала лица изван Србије, који су се иисмепо обраћали којему становнику Цетнп.ске улице, наврстао би се снисак веома запимл.ив. За сад доста је казати да су у Цетињску улицу долааили, у већем или мањем броју, нисма п :ј ових места вап Србије: из СаЈтадева, Мостаца, Нан.алуке, Грода, Нрчког, Чајпнча: из Цетиња, Скадра, Пећи, Нове Наропги, Нерана, Сенице, ПризреНа; из Атине, Солупа, Ца]>играда, Пловдива. СоФије, Нидила, Рушчука, Хиршове, Нуку])С1нта, Одссс, Киј(!ва, Харкова, Нрронежа, Москве, К'азана, 11ет]>ограда, Нилне, Наршаве, К'ракове, Неча, Пеште, Тсмишвара, Папчева, Новог Сада, Сомбора, Карловаца, Земупа, МнтроЈШце, Нуковара, Т»акова, К '])и "/кевца, Пеловара, Загре.ба, Горњег Карловца, .'Пубљапе, Трста, Надра, Снл.ета, Шибеиика, Дуб])овпика, Херцег-Новог, Ко тора; из Млстака, Фиореице, Рима, Пеапо л»а, Турина, Ци]шха,- Женеве, Лозане, Линиске, Г)ерлина, Готе, Приела, Париза, Нансија, Лоидоиа; из 1Пујорка (јсдпо), из СапФ])апциска (два) из Чнкага (јсдпо); из Кајира (једно), и из Пекипга (једпо). , М. ђ. Миликвви^.

У ЛАТИНИМА. Нријатељу Милану Сави^у. (П.-1С-тан.чк).

^овршивтпи ове ложе п <>,\ч)е, нрОслави г^" Ј СС РаФајило као п])ви сликар свога . јуГ времеиа: умјетпици се чисто падметаху, који 1.с да нрије његову милост задобије и међу н.еговс номоћнике стуни. Он мећу тим бијаше чедан као дјевојче, љубезап и нЈтедусретљив са свакијем, и скоро га у Риму сВи листом завољеше. Често нута, кад би у Накитан ишао, или сс из њсга враћао, пратило би га до педесет слнкара: читава царска свита! Призор тај, причају очсвици,

бијаше колико сс замислити може свсчап, тт гледаоце до суза диратпе. Кичица н.егова ме1)у гијем чуда чињаше; његов са.тик Лава X, у ноптификалној одежди, сва-

кога жива задиви. Кардипал викар, ушавши једап дан за папипа бдсуства у његову собу, да му неке сипсе иа потнис дода,

покЛопи се с врата томе салику, с

мислећи нред соОом гледа папу лшва. РаФајилово се име скоро {»азгласи но цијелом свијету; његове сс богородџце ])ази<)птаху у д](ворезу хн.т.адама егзсмнла-