Stražilovo

НЗ 366 ЕЗ-

протумачио је некс речи 11 у том је ноелу тако «буи.о.|[ да не :ша ни еам шта ради. Час узмс рсч у оном об.пику, у којем ее налази у примеру н. и. наелднтеи, који су наели, ВЂпросишд заиитатс, облобЂЈза нол.убп, чае онет узима реч у номннативу, а не у оном облику, у којем сс налази у примеру као : ликт> кор, коло, грт.личиштт> грлица и т. д. Тумачен.е рсчи не изноеи ни јсдан читав листић. Кад сс човек добро заглсдп у еве ово, онда мора г. Љуб. Стојановића сваки еажал.авати. Иа од чуда да лаведем еа тога листића пешто, што јс г. Љуб. Стојан. машао за нотребно протумачити, н. п. лист. лисица, одрт. иостсЈГ .а, млдр'ћ мудро, да, јссу, ])ддт. ред, нерси поп, дл\6 г б дуб, кошб котарица, св г Јзтпта свеКа, кваст> квасац. Штета што иемајош хлј?бт> хлсбац. На то се не може ниптта друго казати нсго: аФерпм ЈГ>убомпре! Па стр. 77. додази овај пример: и нрипсее дт>ва грЋличишта богови. У тумачу долази ном. гр-Бличипггт, грлица. Ту је дакле еам г. Љуб. Стојап. из дуала грт>личишта извсо ном. грт>личиштт., што да богме нс вал.а нсго грт>личиштБ. А такође и грт>личиштБ пе значи грлица пего ппНпч НиЧпт-ј.ч, а грт.лица је грлица. 1 Га стр. 82. долази овај примср : Тт.гда идетт. и ноиметЂ ст> собок) еедмв ин-ћхт. доухт> лтоштбшб еебс. У тумачу стоји лтоштт.шт. л.ући. !'. . ! 1 >уб. Стојан. не зна да је Лшптбшб гси. плур. п да -с.е мора превести са љуИих а ном. л.ући да. гласи словснскп лтоштии. Па стр. 80. стоји: газоФилаким божијаблагајница. ГазоФилакига пе зпачи „божнја благајница" пего зпачн храмт> пабдлшјн пмЗппл или еокрови1Цное хранилитце (вид. ЈГука гл. 21. ст. 1. рускослов. јев.). 8сћ Ј/.катти*. Да л.с г. .'1>уб. Стојан. иије иаучио из мојега „Г>рапнча," да треба писати божјч а ис божија. Па стр. 86. стоји: „архитрпклппБ кум". Здам ја откуд је г. Љуб. Стојаиовић узсо „божпја благајпица", па знам ја откуд је н архи трпклпна пачинио кумом. Али то се нас нс тиче. Иас се овдс тиче кум-. 1>убомпр. Ј'сч архитриклин преводи Лутер ренју бррЈкетстрЈег, Шенксл праводи речју ОћегЈхпсћ.чезз, Митрополит Михаило у својој тре1тој кн.изи Толковое евангелте велн: 1'аспорлдителк) пира, архитЈ)иклину: словб собствеино ј )зпачает 'б пачалБника одровт, или ложеи во вреМл ппршествт. и вечсреи древ1пе возлежали, дл.н чего нпогда. ус.троллисБ нискш ложи. По Јитмскому оОБтчато каждое ложе устропвалосБ

длн троих г б (трнклипш), нногда д.тл 11лти челов'Ј;кт>, и расиоЈшдителБ ин|»а илп всчеЈтп пазивалсл ипогда аЈ)хитриклипомт.. Из овога може г. .1>уб. Стојан. впдетп, је лн архитриклинБ кум или је стари сват. То је еад н.сгова етвар. 15.) Хајде сад да отворимо стр. 5. На стра пи тој стоји: ,,Као год.што код нас п.ма р еамогласпо п р сугласно, псто је тако било у старом еловеис.ком и р и л. За еамогласио р и л пису и.мали нарочитих знакова него су уз њнх ста вљали «*, које пије имало никакву гласовну врсдност, него је еамо озпачавало да су р и л саМогласници, и. п. крт>етити == крстити, влт.на = влна". Овако г. ЉубоМпр. Лли г. Љуб. Стојан. написао је с.воју граматику по Лескину, а Лескии тако пе мисли о тој с/гвари. Зашто је дакле от!у тачку I'. Љуб. Стојан. тако изпео, узрок је пј)во што га је забупио г. Вроз у евојој граматици ст. слов језика, јер и г. Броз вели да су /> и л сопанти. Што г. Броз овако мисли, 011 је у иредговору своје граматике оправдао, с.номспувиш да је гдсгдс. одстунпо од Лескпиа, те се држао МиклотпиКа, па је гдсгдс пошао и својнм путсм. Алп је г. Л»уб. Стојан. написао граматнку по Лескину, а МиклокпЉ му ,је заста])С(), "дакЈте откуд код н.ега да су р и л, сонанти? Отуда што га јс г. Броз нрво и прво забунио, друго што иије могао то место у Леекина разумети, ехватити и ирскухати. Кад га нијс разумео, ево ми ћомо му га разјаснити. Питан.е се то не може узетп за решсно, да ЈШ у ЧрБВБ, КЈ )т>мптп, жлбтђ, пјп.тб у ])б, ЈТБ, лб, лт. б , т, имају вредност вокала или су у тнм случајсвпма р, л еонапти. Миклоншћ миелп да су у рт., ј)б, јгб, лб р и л сонапти, а како мнсли Лескин, мп Кемо овдс укратко изложити, јер нас то мишљен.е љегово привлачи да би се чисто п.сму приволели. Он од прилИке овако всли: Прасловепеке глас.овпс групе вр т>р бл т.л пред копзонаитпма у (■таробугарским (стар. словеп.) спомсиицпма долазе као ]) б рт. лб јгб и. п. чствј)бт'Б четврт.тт., илбиђ , плЂИБ. Дакле мстатеза. Питање је сад да ли 6 г поред конзопаната р л имају вредност вокала као што имају п пначе кад долазе у речимг{, или је у Ј) б , рт., лб лб г>, г само граФички знак за вокале р јт . Да се на ово питап.е одговорп, стоји до тога како Ј>емо ово одредитп у пј )асловснском језнку и какве *) а зар ћ несу „стављали" ?