Stražilovo

Ј7 ЕЗ-

ћсмо лакл.учке извссти из 6 «, који долазе у сиоменицима у овим елучајевима. а.) IГрасловепеки језик није имао вокала р л. То се види отуда, што у неким случајевима к, г, х прелази у ч, ж, ш чрввв лит. кЈггпЈз, жлбтђ Ш а у другим елучајевима грлеиа се не вретварају у неичаиа, као: крт.мити, грЂДЂ-. То се можс иротумачити, ако је био у првом случају пред р, л налаталан вокал, дакле * иврв * гвлт—, а у другом случају ако није био иалаталан вокал, даклс кч.рм — гврд —, јер р л самн за еебе немају никаквога утецаја на грлена слова, која етоје нред п.нма. б.) Из нраеловеискога је вр, т.]), вл. ђл ностало метатезом рв, јљ, лв, јп , и отуда бисМо могли очекивати даје нестало разлике метатезом између вр и ј)б, г г.ј ) и рт,. Али у истнии разлика стоји између нраеловснс.кога вр и рв и т. д. Јер кад би ее у речима кјубвб, плт.тб , в г БСкрве /б и чјубвб, дјгбгб, гј)'бд 1. ?, и 6 једнако изговарали, онда би се моради, кад се крајн.и вокал нрестао изговарати у иаведепим речима, заменити јсдиаким вокалима у снима случајевима. Али пгга ми видимо ? Ми видимо да из кјгбвб постаје кровв, из ИЈ1ЂТБ ИЈЈОТБ, ИЗ ВБСКЈЉСЂ ВЂСЛфеСБ,. аЛИ НИКаД из дјгг.гб длог')., из чрт .вб чрЂВБ. Шта из овога излази ? Из овога излази нрво да се речи кјгбвб, вч.скрБеЂ, кад се краји.и вокал њихов изговарао, иесу изговарале крвв, ВБСкрсљ; друго да је било разлике између јњи ј)б, лђилб , јер иначе не би долазило у једиом .елучају о, а у другом е као замена •» и 6. На нослетку да се у речима чрввв, дјгбгб и т. д. рв, јгб друкчијс изгова{)ало него у речима крБВБ и т. д. Из евега овога најнриличније је узети да с,у се чј)бвб, длбрб изговарале чрвв, длг.б дакле ј>б јгб = р, л. Старословеиски језик наследио је из нрасловеискога времена и задржао је гласовне грунс јуб, ј>б, лб, лб , у којима. евако елово има и свој глас, као кр г бвб, вђскрбсх ; нанротив пак из прасловеиских гласовних група Бр, Ђр, бл, ђл нред еугласницима ишчезли су ! у старославенском језику, те су Ј) и л ностали вокалима, као чрБВБ = чрвв, дјгбгб — длгђ . Али иошто у грчком алФавиту иије било зпака за вокале ј), л , то је задржано и у овим случајима « и л уз р, л. Овако мисли Лескин о овој ствајш и овога се тј )ебао држати )'. ЈБуб. СтојановиЈ), кад јс нисао граматику но Лескнну. 10. Лашто г. Л>уб. Стојановић зове своју граматику граматиком старога словеискоЈа језика, кад Лескин зове своју граматику граматиком ста-

робугарског језика? Зашто је ово учинио, кад му је МиклопшК Јт ^апгеп шк1 дгон.чвп уега!(;е1? Зато што је видсо да тако назива г. Проз своју граматнку, али тешко да 110 знати г. .Љубомдр Стојаиовић разлог томе. Из евега досад речепога излази, да је г. Л>уб. Стојановића граматика испод сваке критике и школска власт у Србији учипила би велику погрешку, кад би Сто.јана. Новаковића граматику заменила храматиком Л>уб. Стојанови^а. Ево разлога: 1.) Г. Л>уб. Стојанови1>а граматика кипти од погрешака, које је писац почннио из пукога не знан.а. 2.) Граматика је тако кратка, нејасиа, и ногрешна, да је ученик не може разумети, док не би проФесор па сату учеиицима евојима све те погрешке понравио и нејасности растумачио н наново издиктирао. А то би значило целу граматику ианово нренисивати на еату, што из иедагопп.их разлога није донуштено. Учепик треба да има без ногрешака, потиуну, јасно нанисапу граматику, а учитељ на сату ваља да је тумачн, разјапш.ава и да отвара очи ученицима, како ће што бол.е правила ехватити из граматике. За такви је носао граматика г. Стојана Новаковића на свом месту и школека власт би јако иогреЈпила, кад би је заменила граматиком г. Л>уб. Стојановића. 3.) Г. Стојаи 11овакови1> написаоје евоју граматику но Миклошићу, а. деоба глагола но Миклошићу оеобито годи ирактично.и изучавап.у ма којега језика словенеког. Код свију (јловепа нримл.ена је та деоба Миклонгића и заведепа у нгколама наравно е тога, пгто је практична, што јс ученици лако могу ехватити, а не може ес баш за н.у нн казати да пије н научпа. За Лескинову деобу глагола, коју ни еам г. . 1 >уб. Стојаиовић не разуме (вид. Нрховца критику) кажу да је научиија, штоје основаиа на ирсзенатским основама, али је тако комиликована да је штета мучнти ученике љоме. А друго старословенеки језик не учи ее у ернеким гимназијама и у другим словенским гимназијама зато да се ученици играју с деобама овога или онога иаучника, него се учи зато, да се свесно, па учно може научити срнеки језик, јер без зна н.а старословенскога језика не може ее свссно, научно знати ни једаи словенски језик. Старословенски ее језик учи зато да би могли упутити ученике, које обликс у српском језику ваља употребљавати, а које ие. Оп нам елужн за мериЈго, крјим ћемо измерити, углавити и удесити једном свој књижевав језик ерпски. Да се