Stražilovo

-чз 383 Е>-

али рпи ти радпици тежили су да издају рукоиис**, дотлв неизданс, да их проучавају.у поглсду јсзика, а по који пут и да укажу на грчки оригинал, нс зауетављајући ;'с. на самОј критици текста; на кратко тсжили еу еамо да изнесу на свет рад старих књижевника југа еловенекога. Али, пошто еу и оии ценили тај рад као рад преводпи, не улавећи дубље у значај његон, као ни у критику прсдме■га, остао јс он усамљен; на њ туђи литератори, а ое.обито низаптиолози, и ие обраћаху пажње. Тек у поеледње доба наглаеи значај проучења нашс, југословенсве; литературе за грчку, нпеац истакнутога дела, Јважени ироФееор Јагић. Како је много рукогшеа грчких остало еамо уједном примерку, много оиет у комадима, а много и иекнарено — то јс за њихоно проучење као и аа успоетављсње прво■гнога грчког оригинала потребап и еловенски гекст, који у том може доста номоћи. За једно дсло, које у низаити.јској литератури играше велику улогу, за „ I " уоЗјј.у.!, у.очбвпу 01 и , ■ указа Јагић низаптиолозима на еловенеки прсвод, који им може да поелужп и за критику текста и за уеноставл.ење, ако не баш првотпога, а оно бар једпога од грчких варијаната. Ово учини у делу, чији натпие иепиеаемо над овим рецима. У уооду нам Јлгић у неколико речи даде садржину старс црквене словепеке литературе, дотакашпи се и превода [\(ог./.о« [ЛОУб<7Т1уоц 0 којем у овом раду и нонаоеоб говори у три главе. Прва глава ове радње даје пам леиу историјск.у елику словенских рукониеа тих Менапдрових сентенција, које као да у Руеији беху нарочито омил.ене (јер их има и цотвуних и у извоцу и у прера ди), ачији је постанак без сумн,е на југу еловенском, негде у Маћедонији, у XIII. веку или у другој половинц ХП. века и ако је од оио рукониса, што пам јо знано, само Срећковићев југословенске редакције и из XIV. в. Сви ти рукописи словенеки потичу из једнога превода, а могли би се ноделити на три дела: а) југословснски превод од 445 сентенција, који се непосредно оелаи.а на грчки првотвор |\бј(ла1 ао>61Т1у_о г . ху.та то^угХоу, б) евраћен извод из југосл. превода и в) састав од иетих сентенција, еамо проширених, а и нових У другој глави изнесе величину еловенскога текста ирема позпатом грчком и т»м даде епољашњу слику грчкога текста. који је био оснопица иа. шем преводу. Додао јс овде и ироФ. \\ г . Меуег-а из Ге■гингена, који спрема ново издан.е тих грчких сентенција, мишљен .е о значају словенеких збирака за оригинал шен. ТреНа је глава оцена превода. Ивнео намје иеколико примера, да покаже слагање прсвода од речи до речи с грч текстом, неколико . опет, у војима је промсњсн ред речи или број, изнсо је додатке нрсводиочеве, као и изостављена места, указао даље, каво је иреводилац по.јсдине речи иреводио на неволиво начина — у кратво писац на.м даје овим пе еамо опћу карактеристику, већ јасну слику иревода еловенскога. Али се нсуморни писац није само на том зауставио, пошао је и Јаље, да огледа еловенски превод, иреводећи иа грчки, и из тога да изведс закључак, којим ее указује, да се еловенсви тевст у многом удаљује од текста у Мешеке (грчво издап.е текета) а тиме со потнр1>ује, да је у византијској литератури било и варијаната, а нс, како је Јагић раиије био мислио, да су та оетупаи.а — неЛажња преводиочева. За нека ,је удаљсња словспскога тскста од грчкога показао, да не показују варијаната грчких, као што би ее па први мах и мислило; така је места бацио на рачун иреводиочев (да ли прв .га

или кога доцнијсга прсниеивача? питап.е је :м сада не решено), јер ес јасно види, порсдећи Срећковићев рукопие, што издаде Јагић у Спомепику XIII., и ондј у сергијевском манастиру у Русији (8с.). На крају ове главе изнесе и места из слоненскога Менаидра, која се у свима руконисима слажу, а од грчкога удаљују, као и три примера словенскога превода, која јасно тврде, да их је нреводилац рђчво разумео. У додигку говори о хришћанској прсради превода тих сентенција а по руконисима руске рсдакције, изиосећи величину иетроградскога (8рс.) рукописа као и однос п.егов према једном моековском (Тс.Ј. Петроградски је рукоиис извод, јср је иреко две трсћине септеиција, узето из зборника југословенскога. Нека мсста показују бољс чптање, а нсшто има и дометава, као и других иеких промена; за свс је то навео нримере. Московски руконис (Тс.) није сачувао ону верност према евоме оригиналу, већ је миоге еентениије проширио, али крај свега тога ис можс сс потврдити самосвојмост тога рукописа, воји ,ј(!, како се види из ивложснога, зависан од осталих. Одломак ундољскога рукописа бр. '■>!. и саопћсн.е рукониса нетроградскога (8ре.) од 288 сентенција јесу завршетак ове скроз научне и темел.не радње. Рад је овај донупа ранијем Јагићеву раду „Разум и ФилосоФија" (Сноменик XIII.), овоме је и „Стражилово" у своје време пеку рскло. Веч. Ђ. Теетамепт великог Петра, цара руског I., који је оставип својим насљедницима. Превео с, Француског Петар ЦветиИ. Цена 40 пар. дин. Г>еоград. Штампарија С. Хор вица. 18У2. Стр 14. — Тсстамспт овај објавили су први ц-ут '1>ранцузи у Цариграду 18(57. год. За аутентичност п.егову нреводплац всли, да „не може нримити одговорност." И ми држимо, да је тај тестамснт „Иетра великог'' прост ФалзиФИват. „Нетир веливи" у нетнаеет тачава ноучава своје потомке, шта треба да радс, па да постану „г.Јсиодари над целом Квропом": „да одржавају руски народ у стању непрекидног рата," „да суделују у свима иословима и метежима скропским," да раздсле Пољску, да „умножавају Фамилијарнс везе" са дворовима иемачким, да траже „трговачку алијансију е Еиглеском", да Турску покоре, и т. д. Сваку мисао пропратио је , Петар велики, цар руеки" својим разлозима. С. Мита ЖивковиИ. Боеаичице. Причице из Сара.јсва. Иепричао — --. Београд 1892. Накладом књижаре Вслимира Валожића. Ниш. Штампарија Ж. Радовановића. Цсна 70 пара дин. 8 а. етр. 68. — Под горњи натпис покупио је Мита Живковић шсст нриновечица, једну лепшу од друге, а еве из Сарајевског живота. Одиета ,је човеку мучио нресудити, којој од тих шест блијета да дад(! прво мссто. За последн.е би се место већ лакше било одлучитн. Последња ио мссту у збирци — „Правда у Босни" ноелсдња је. и по вредноети. Ја бих чак рекао. да услед своје, претсрано истакнуте и сувише ситим бојама намааане тендениије и не заслужује да је у колу оних других пет друга, кој.с су све миле и чедне те освајају на јуриш еимпатију читалапа А Златкау истоименој причици, па Тата у „Враг-ђевојци", иа Стојка у „Чуду", е то су већ тако красна и честита чељад женска, да их пс ћсш лако заборавити и да мораш вслику норцију т. зв. лажнога стида имати у себи, ако ћеш крити сузу, коју ти из ока цсди дивнч пломенитост те трн лепојчице.