Stražilovo

-43 400 е*-

потропгило преко 280.000 Фор. Глашшца М. X. 1877. год. износила је 32.640 Фор. а данас ивноси преко 140.000 фТо је све заслуга Матичина одбора и њених повдреника а пре свега ЈБеиа заслужпога тајника (од 1877. год.) Пвана КостренчиНа. По његову извештају, изнесену прсд ову скупштину, пустила је М. X. у свет г. 1891. девет књига, за које је потрошила 22.583 ф . 56 н. Осам од ових су дар члановима и штаипаће су у 04.800 отисака. Девет књига за 1892. год. већ су под теском (у штампи); међу њима |,е бити и „Споменкњига", у којој ће бити повест „Матичин". Год. 1891,имаше М. X. 8100 чланова(1267 утемељивача, 6833 приноеника по 3 ф. г .), више 313 него 1890. Приход1891. г. беше 29.775 ф . 63 н. Целокупио имање на крају 1891. г. бехие: кућа, која вреди 90.000 ф ., које у новцу које државним хартијама 50.628 ф . 45 н. (унутри су закладе: Драшковића, Котура и Вебер-Ткалчевића); еем тога на стоваритту има књига, које вреде око 14.000 ф . Књиге М. X. раетурују преко 200 повереннка. После опширнога и потанкога извештаја изрекла је скупштина вредному тајнику признање. — На предлог одбора матичина одлучилаје скупштина : 1.) да се тело грофа Јапка ДраучсооиНа, оснивача Матичина, пренесе што пре из Штајерске у Загреб ; 2.) да у славу педееете годишњице положи Матица 10.000 ф . у оенов фопда за иомагање хрсатских заслужних књижевпика и умјетннка и њихових удовица и еирочади; 3.) да се уз'„Пријеводе грчких и лат. класика" (почето 1881.) уетанови збирка „Пријевода нововјвких класика ". — Скоро ће ући под тесак прва свеска „Нгуа^вУћ (?) паго<Јп ; ћ рјевата". Миховио Павлиновић је први зами слио мисао, да се издају хреатске нар иееме. Матица је досад иридобила до 100 збирака за ово знаменито предузеће. — За председника је ноново изабран на три године Таде Смичиклас. — Кога се тиче, нека овај извештај добро проучи ! Може га наћи као прилог 26. бр. УЈепса. + Недавно је ивишла у Париву кшига Ви1о;аг1 е (1апз 1е равзе е4 1е ргбаеп!;, ^Ји<Је ћ181ог1^ие, е4ћпо§гар1п^ие, 81аШи^ие е(; пнШа\ге", а из пера некога ипжињерекога капетана 1Јеоп-а Батоисће-а. Сем увода, у ком је нека речена о правопиеу бугареком, као и о неким „бугарским" називима места, дело је подељеио на шест одељака: вео^гарШе рћу81^ие, Шв^оие, Е1ћпо^[•ар1пе, Е(.а4 роПНдие е! а<1гш тз1гаНоп, Г.а Би1дагје аи рот! Де -сие ^сопопп^ие и најзад Еа Ви1§аг1е тШ(;а1ге (овде се говори и о српеко-бугарском рату, стр. 388—422). У додатку је писац носветио неких 26 страна (од 489 до 514) Маћедонији, као земљи чието бугарској; проговорио је ту пеку и о нитању народности, као и о школама бугарским у Маћедонији. Интересни су ти подаци ; из њих се види, да је у Маћедонији било 1885/6 године 273 мушке школе са 395 наетавника, и 30 жепских са 52 на-

ставнице, а 1888/9 376 мушких школа са 510 наставника и 51 женска са 97 наставница. Радовали бисмо се, да о овом делу проговори мало више наша штамна, јер би више можда кориетило но ове свађе новинарске, које све више маха заузимају. — Ова је књига изишла у издању војиичке књижаре 1 ј . ВаиДут, која је прошле године издала опет „Е1и<1е сиг 1а §пегге ћи1ј?аге - ве гће" од грОФа <3е Сћо1е4, а о којој ни војни наши листови, ако се не варамо, не казаше своју. + У 25 броју Аи81аш1-а штампа Ч. Ст. Јовановић из Дрезде „Е1пе ^ео ^гарћ! асћ-■№1г18сћ а(111с ће 84и<Не ићег 8егћ1еп." = Петерманове геограФеке „МШеПип^еп" у 38 В<1. 1892. VI. евеска (стр. 93 у 1ЛИега4игћепећ1-а) доноси реФерате о књигама, које се и нас тичу: Реег, Мов1аг ип4 аеш Ки11игкге18 8°, 247 етр. Лајпциг, Вгоекћаиз 1891.; ВаНаееЈ, А. Сеппј е<1 АррипИ 1п1огпо а11а Пога <1е1 Моп1епе^го (6епоуа 1891. 4 чланка) [Упутства и напоиене у Флори црногорској], К. МШе4, боиуепћ-з <1ев Ва1капв (Рапз, 1891.) [прпказивач у главном куди ову књигу]. Има и повољан реФерат о Јиречковој књизи „Баа Риг81еп1шп Ви1§апеп", и о Шединој ,,6епега1каг1;е с!ег Ва1капћа1ћш8е1", (13 листова у 1:864,000, Беч Аг1апа и др. 1891. са лепим великим планом Цариграда). — ,,Коло младих Срба" у Будимпешти послало нам је извештај о свом раду школске године 1891-2. Из тога извештаја видимо, да се још ланске школске године друштву навршило десет година те је ове године о св. Сави прослављена десетгодишњпца у свечаној седници, на којој је -председник друштвени др. Милан Иоповић у подужој беседи изпео сву прогалост- „Кола младих Срба". У истој је седници и дрнд, Бранислав Станојевић говорио у спомен пок. Лази К. Лазаревићу. Рад друштвени кретао се ноглавито на књижевном пољу. Од изворних радова, који се читали на седницама друштвеним, спомињемо предавање Бранислава Станојевића о Ћеле-Кули, даље предавање дрнда Лазара Грујића о ерпеком карактеру и' пашим приликама и чајпосле два предавања 81и<1. рћИ. Александра Писарсвића, једно о Н. В. Гогољу као хумористи и његову значају у иеторији руске књижевноети, и друго о психолошком правцу у лепој књижевности галичких Руса. Што ее тиче преведени храдова, највише је радио Александар Писаревић. Нревео је више белетристичних радова с руског, словачког и немачког а превео је осим тога с оригинала „Електру" великога грчког трагичара Софокла у ијамбима и тај је превод уступио нама, да га саонштимо у „Стражилову". Уз Писаревића су на преводима радили још: аккЈ. рћП. Јован Живојновић и 81ш1. шесћ Лазар Ненадовић. Обојица су преводили е мађарског, први песме а други приповетке.

САДРЖАЈ : Несништво : Пред зору. Нови свијет у старом Розопеку. Вјерина љубав. — Поука: Славни људи у историји и биограФији. — Књижесност: Прилози за повест српскога народа у земљи угарској. II. — Ковчежић : Књижевпи прикази.-Књижевпе белешке.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке недељ.е на_читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за по год., .1 ф . 25 н. на четврт год. — ,3 .а Србију јг Црну Гору 12 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата књижари Луке Јоцића у Новк-Сад./^-.За Србију прима прстплату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Луке Јоцића.

Штампарија дра Павловића и Јо1.ића у Новом Саду.