Stražilovo

399 &-

:1 шта јг с.а чоткртим, то за сад осим пссника пико не ана. Први део Кошутићевих „Пламспопа" дигао ,је у своје крсме толико нрашинб, да се трезвен човсв и нехотице морао запитати: роигч^ао! Зе 1)гиН '? Ја се у оквиру оваква приказа не могу упустити у питан.е, да ли има Томановић право, што Кошутићу на лествици млађих данашп.их српских иссника 1п риИо1в „Харовитости" даје оДМах другу сницу, прву галантно уступивши Војиславу; не могу сс упустити ни у тугал.иво питан.с, да ли у лирици смс битн тен снције, не с тога, што бих ту морао доћи мало у онреку са врсдним Марком Царем, нс и с тога, нгго не бих могао наћи места у скучену овакву ириказу — то бц већ_ врсдило, да човск мало и прошири оквир него јсдино за то, што ие бих и кра.ј пајбоље -воље кадар био одобрити и оправдати у лирицн тсндснцијовност овакве врете, какву би Кошутић у нас да одомаћн. А трсба знати, да то онда пе би била „вал.ана критика" на Кошутићеве све „Иламснове", него „памФлст". Док једарсд сви ми, и Живаљевић и Милап Савмћ и остали, од Тсна и Врандеса (о руским критичарима не ће Кошутић пи да говори !) иаучимо, како се даиае нише критика, и док стечемо „науке" — дар нам Кошутић одриче еа свим онда ћемо њему ваљда умети доказати, шта н. пр. у љеговим „Сељачким мотивима" „нс ваља". За сад само, бсз оп<! више „науке", смсмо толико помолнти зуба, да носавету.јемо српском свету, да пс чита Кошутићеве „Сељачке мотиве". Г. ЛЈубицс. И ссмс ][. 'БпрпНа. Ннш, прва нишка штамнарнја Ж. 1'адовапоиића, 1892. ,«-а. стр. II. +. ЦО- Нрло је чудна генсза збирке ових Ђорићевих песама, којс он „Л>убицама" крсти „за то, што им је свима нредмет "љубав и то всссла и ведра љубав. без нрекора, без узалудних узднсаја, без несаслушаппх дозива и томе сли чнога." Побојао се наиме Ђорић, да ће му те - сад им онет тепа : веселипкс доћи „сувише доцпс на ред", ако би причекао, да, као што је ирвобитно смсрао, , први нут изађс нред читаоцс са збирком балада и р^мапаца", коју јс „врсту песама највише обрађивао." Дакле репеикш ш шога, ма и не у онакој мсри, како назире свакн полетарац, којн евоје нрвснче нлнље уредништву кога листа са изричном жељ.О.м, да несма изађе у „првом броју, што дође". Та Ђорић јс већ давно прекужио ту грозпичаву журбу. Е на од куд опда те „бојазии" ? ,Ту. се мора „добро стати и промозгати док човек, ма само н путем нај смслијс коијектуре, и прибЛ1.жно погодп шта је. Ја сам бар читао и читао те „Љубице", пс бих ли Хорићсвој „бојазни" ушао-у траг, покушао сам разлагатп и овако и онако, али ми се носле свс умован.е показало као пеоправдано. Најбол.с ми се још свидело ово. ТЈорић вели у нееми под натписом „Пољупци" (стр. 59.) сам за себе -- опо до душс кад сс човек сам хвали, ке мирише баш као права еаи <1е 0о1о§'пе, али што му драго! — сво овако: • Гле само како зпадсм ; .Љубитд дивно ја на мало поеле опст: Глс како грлп.м славпо. Врашсо у свом „Укору" нрича, како н.егово лапс и љуби и грли славно и свако младо срце те још како верује, да је тешко, што V Већ педеља дапа прође, Ол како ми ти ие дођо —

нашем Ђорићу пак могао би се наћи и какав сксптичар па да довикпе: не знам баш! 'Ј'у онда мислим, да сс Т>орић понлашио за ту моћ „славнога грљења и љубл.еи.а" да ћс изГубити ма н најмање од своје „веродостојности", ако би „всселинке" причекале на баладе и романце. Но најпосле ннје вал>да много сцало до побуда, које Ђорнћа наведоше, да изда збирку пссама, главно је свакако, да ли је српска лспа књижевност, овом збирком добила нрииовак, којсм би се имала разлога радовати. А то је оно, ]Ј!то ја мислим да пије. Ђорићеве су нссме до душе чиле [\ внздавс, али им гиздавост као да хоће да сс изметне у 'каћиперлук а тај је огаван и досадан. Па онда има још једиа псвоља. Торић нема свсжа хумора и духовите досстл.ивости тс је с тога у стварима, као што је „романца": „Фазли бего и ионосита Ф-ата или нрича о томс, како је Сслма проводаџика од заната задобила евилеи кавад и два Фистана" врло несретап, да га управо човск мора жалити. То сам јасио впдео иа том, што ми се од „Љубица" Ђорићевих лс допале оис, у ко.јима нсма оног „слободнијег и весслијсг 31>ука", којим се он у прсдговору хвалн. А тс унраво пе би ни требало да су у друштву са „весслинкама". При.чера ради Гстова Мј^ион (.,N111- шг (Не ВећпвисМ кепн1 нашла сс ту каоПилату „Нјсрују". По ново нризнајсм, да су Ђорићсве „Љубице" сиретнс несмицс те да су кадро дати „младости, што јој душа жели, за чим срце жуди, а старости, да се ссти, да и она беше така и да н-риапа, да то ипак беше лепо^ бешс добро и жсл.с доетојно," алп је у њима о једно око сувнше тога, једпо је те једно на та моиотоиија одузима вредноет и оном, што би ппаче било прекрасно Жао ми је, што то морам рећи, али пиеам мислио, да .јс Ђорић тако — раз говорап песпик Г.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. = Редпша глацна скуиштппа „Матице Хрватске* држашс сс 19. .јуна 1892. у Загрсбу нод умравом предеедника Тац} Смтшклага. Ове год. навршила се 50-та год. како се заметнуше нрве клпце данашње „М. X." тс је тому у спомеп нредеедник у својем говору летимично прегледао иовссницу. „М. X." за ових 50 год: Људ. Гај 18:!0. г. већ покренуо је миеао о „ученом друштву", коју је хрв. сабор прихватио, али пе би нигда потврђеНа. Заметак „М. X " (а п народнога иозоришта, господарскога друштва, нар. музеја) треба тражитп у „Читаоници", коју основа 18?>8. г. гроф. Јанко Драшковић. „Матица илирска" (тако се зваше оида М X.) стојаше од 1842—50. иод окрил,см Читаопицс п главпа јој намсра беше издавати дубровачке неснике (Нрво издаи.е „Осман" 1844.). Кад год. 1850. иаде Чнтаонпца, и „Матица" поста еамост-ално -књнж. друштво по нравилима, која бсше потврдила влада још 1847. г. Уз дубровачке нисце издаваху сс корнсне кн.пге сваке врсте и часонис „Невен". Од 1858. г. велика се брига поклања особмто новчаним нриликама. Када 1807. г. преузе Југославенска Академија обрађивање наука у своје руке, иречпсти се мало и задатак Матице, која ее поче бринути поглавито за леау књижевност и аоиуларизовање науке. 1874. г. нрепородила се М. X. добивши нова нранила. Од то доба се њеп рад граиа све јаче и обилатије до данас, што се може шдсти из ових бројева : За последњих 15 год. издала је М. X. 120 разиоврених сниса у " 00.000 књига, а за то се