Stražilovo

•43 42 6

Дољег Ковина цревелишс у Мали Ковин к с«ојим негдашњим суварошанима, који их са раншреним рукама дочекаше и старога Мартина бирова примише и тамо за бирова. Не знам, шта да на то одговорим но мислим само, да се не може узети, да је међу тим, то јеет између г. 1455 и 1458 иестало варогаи ковинске па дољем Дунаву, јер крал, Матија наредио је листом од г. 1458, да свиколици варошапи, гости Срби, који се на острву чепељском у селу Малом Ковину зидржавају, а који су за метежа и ратова из страха од Турака дошли из вароши ковинске на ченсљеко острво согашогипсП сапза, имају уживати оне исте слободе и слобоштнне, које ужива помснута зарош ковинска (ди1ћиз — и4Ј4иг) Ако јс номенута истоветност имсна бирова и варошанипа случајна, —- то од куд тих имена (Мартин н Нарнава) у Срба православних у Малом Ковипу? Или је може бити међу малоковинским Србима било Срба римске вере или Шокаца, кој-и су се такођер Србима, КазсЈап! звали, као гато се и дап-данас у Пудиму људи, који нашки говоре, а римске су вере, Рацима зову и пазивају? Не знам и пе умем разрегаити и разјаснити нсдоумл.сња, у која нас доводи биров Мартии п варогаанин Парпава од 1'. 1458 у Горњем Ко випу, само то знам, да вароши ковинске веК г. 1464 није било на доњем Дунаву, јер крал, Матија у загатитном свом листу, који је као крунисани краљ угарски издао верним својим малоковииским Србима дне 8. Маја 14(>4. (в. на и. м. бр. 21, стр. 40) помиње неколико нута и оррј (3ит Кеуј VосаIат на доњем Дунаву, но колико га год пути иомеие, не зове га друкчије већ оррЈсЗит аћоШит Кеуј уосп(иш. Места (орр1(Зиш) или подграђа и нскадагање вароши »Ковип" зване пестало је дакле, и оно јс збрисано с лица земље првих година владе крал,а Матијс, а град (савћ-ит или са«(:е11ит) Ковии иостојао је јога пеко време, док и њега нису Турци на крају XV. века освојили, развалили и са земљом сравнили. Никола Влах (К1со1аиз 01аћи.ч), потоњи арцибискуп Острогоиски и првостолник у угарској краљевиии, саставио јс г. 1536 у Г>рислу, где јс као тајник и савстник удовпцс последн.ег крал.а угарскога Лауша П., крал.ицс Марије, боравио, опнс крал>евине угарске п у том опису иоменувшн ца стр. 76 (Коларова бечког издања

од г. 1763) нобрсшкс градове на доњсм Дунаву: Ковин, Дубовац< (Ботћб), Рам (Нагат), Ви(ћо17лп (Пожежена), придодао је, „јат а тнШз апп1з рег Тигсаз оссираЗае (агсез). Морам јога номенути, да сс и у сриским лстописима иомиње град Ковин. „Г. 1457 нрими Дазар Еовин и друге градовс нобрешке анрила 24." (ШаФ. Лет. 79.). Даничић је у Речнику из књижевних старина с обзиром на то месго рскао, да је Ковин град у Маџарској на Дунаву; а Рачки, који јс нисао нослс Даничића (в. КпјГ ге\-шк 11. 485) мислио је, да је то Ковин, Мали Ковин, од Мађара прозват Касгкеуј на от<)1;у Чепсл.у код Будима, и да је то место добио год. 1456 (гес(е 1457) деснот Лазар, сип Ђурђа дссиота (дакле пе силом и с војском, већ даро вањем краља угарскога). Помињем само, како јс мислио г. Гачки г. 1865, али Ковин, којп се помињс у Летопису, није чеиељски Ковии всћ Ковин па доњем Дунаву према Смедерсву и дсснот Лазар нијс нримио тај Ковин и друге побрегаке градове на дар већ га је заузсо војском. За тај лстониспи нодатак дознао јс иреко Пејачевића Енгл и он помиње то на страпи 413 срискс исторпје овако: »Ег (Резро! Ба^аг) зо11 (туаћгепс! Ма((1нав 1. (?) т11 апсЈегеп Кегаћбаог^еп ги катрГен ћа(1е) с!еп 1ЈпЈ*еп1 Ко\У1П оЗег Ке\уе тр姧епоттеп ћаћен." У угарскпм кронпкама нема иомсна о том Лазаревом заузећу Ковипа г. 1457, те за то се Енгл, сумњајући у истинитост тога податка, п изразио онако о том. Но данас се тај податак српског летописа може иотврдити документом, који се иалази у * Пудимској камсралној архиви. Године 1456 дне 9. новембра загибс; у Београду Улрих, гроФ це.љски, зет деспота Ђурђа и род угарском краљу Ласлову, од Ласлова. Ј*ткуловиИа (сина Јаноша или Јанкула Хуњадског) и Михаља Свилојевића (М. Силађија), Год. 1457. у марту би у Будиму погубљеп помеиути Улрихов убица Ласло Јанкуловић а млађи брат његов Матијага свезан. Да ослободе Матију и да се освете краљу и краљевим саветницима, устане удовица Јанкулова а мати Ласловљева и Матијашева, с братом својим, помепутим Михал.ем Силађијем, на оружје и отпоче сс рат измсђу хуњадијеваца п крал.евих присталнца. Ту прилику употрсби дсспот Лазар, који је гпсван био па хуп.аднјсв род, те заузме Ковип п друге иобрегаке градовс. У номепутом угарском докумспту казкс се, да су