Stražilovo

-43 480 ЕЗ-

проФесор лите женске ткоде. У Београду. Штампано у штампарији краљевине Србије 1891. — Ледва еам могао доћи до овс кп.иге, која ме инторееоиала, држећи, да ћу н.ч1 ћи доиста на лекције аа ниже разреде средњих школа. Но преварио сам се; иадао еам се, да ћу добити у руке кљигу удешеиу за те школе ма и у лекцијава и по методи и по градиву, ал не добих таку кн.игу, Кад сам прочитао прве рсдове као некога предговора, држао еам, да ее пе ћу у нади преварити и ипак на крају крајева пе могу рећи за ове лекције, да ће извући наетавника фивике „из не мале неприлике: шта, како и у коликом обиму да одабере од силнога материјала у овој науци". Све што је у К1визи, пе треба учитељ да узме, али има других ствари, које би могао узетп те би и требало да узме. 1'ед ом како је у кн.изп пе сме наставпик узимати, јер јп то тако без система изведено и иепреметано, да то не правда ни „тежак положај као дугогодишњег и опитног иаставника"; шта впше од овакога наетавника моримо итнчекивати много и мпого боље лекције, но што су ове. 11 е тражим тти .ја, да се кроз „хрпу дсФиниција о природи, о еилама, о Флујидпој, етарној, молекиларној теорији улази у ирироду" у нижим разредима ередњих школа; баш еам и сам ваада био противан томе, као што сам нротиван и томе, да се испрсмеће све од реда: падање тела, спојспн судови, тежина, притиеак ваздуха, и т. д. Још кад би било бар какве свезе. мсђу иојединим лекцијама! Изгледа ми, да гу „лекције" рађене доета без плана иа „ма да се ни у страном евету не нишу Физике, намењеис нижим разредима средњих школа, друкчије." Не иравдају мени пишчеву несистематичноет ни II. Мапе-1)ауу „N015оп8 ргеЈшппаЈгок (Зс Р11у8Ј(Јпе" а нн Нетоличка - Јоси мовић „Фи.зика за. женскиње", која је поред свега твр1>ења пишчсва ипак много и много уд(нпсиија. Што ни сац помип.с Физику Бор. 15. Тодоровића, има право, али овс лекције и Тодоровићова (бол.е Веберова) експериментална Физика пимало нису на близу. Како је књига без плана рађена, доказ је и то, тпто на етр. 27. имамо главу „Топлота" ал њој нигде краја кроз целу књигу. Није иетина баш бог зна тита, али на школску књигу треба и у томе пазити. ПрибелеЈКио сам мпого и мпого у овој кп.изи, но еве то навести пс могу, јер пишем тек кратак иреглед а пс какав „роФерат." Почетак „лекција" запле тен је: „Сва тела падају, ако нису подупрта ил.и обошспа. То бива услед привлачно счаге зомљине, која је узрок, да еу сва тела тешка, то притискују на подлогу, којом оу иодупрта н вуку гешач, којим оу обешена." Погрешно је одрсђен нојам хоризаНтална липи .ја или површина (стр. 8.) Пе мора „подлога, на којој су опојопи судови, бити хоризонтална," па да течноот у спи.ча крацима етоји на иетој хорпзоиталиој висипи. (етр 0.) Што ,.вода у водоскоцима не доетиже висииу у ширем краку* смота .јој поред наведенога — и тежа (стр. 10.) — Но знамо, на што јо казати возу мећу тскпном н волумсном, на да ео онда деФинује волумен. — Писци у Србији пишу обпчпо по Француеком: еантиметар .... , промда би пре требало узети нрома латинском цситимстар На стр 11 густипа је = релативиа густоћа. Примоћујемо, да споцпФична тежина ннј.е релативна гуотоћа, о тога оио „или" но етоји доб)10. Закључак, „да н ваздух притиекује иа сва тела, која су у њему за то, пошто сва тела иритиекује", није добар стр. 12.; кад ,је опит ту, но треба

оваких закључака. Чашу (етр. 12.) треба лагано проокренути а не брзо. — Не мора ее, етр. 13., натегача само араво извлачити, па да вода у н.ој оетане. - Ппт»ње друго, па етр. 17., и сувпше је тешко за децу. која уче из ове кљиге. — Закључак, на ст. 28., „да се течпа тела јаче ншро топлотом од чврстих", није подигиут на правој оенови. - Реци срнски: „тск ее може из извесних појава закључити на суштаствовање ових пора"; и на другим меетима има неериских реченица. — На стр. 32. не стоји јасно о отпадап.у куглица пајаре еа батсарпог штапа па поеле еа гвозденог; епецифичном тежипом гвож ђа и бакра пе тумачи се отпадање куглица са тих тела, као ни тиме, што „чврета тола пајбоље, течна лошијо а гаеовита пајлошијо топлоту проносе". — Гвоздепе ео поћн, стр. 32., пе греју и не хдаде врло брз .■ за то, што се „добри топлоиоше употребљују онде, где је нужно, да се топлота брзо пронесе и раепроетре." — На стр. 34. имамо „и сав јонт претекши и у живи иаходећи се ваз дух истера." ~ На стр. 47. преокреии доња четир реда. — На етр. 53. од „Као год што со тела хладе, ие спада у росу. — На стр. 55. имамо цогрешку, „да кила леда утроши на евоје крављењо 79° С тшхлото." - 1Сод шоталице је кретањо неједнако убрзано. — \ Пнсац има „депетвује" п „дејствује." — Није мп познато^да се вага у обичном животу зове теразије. — По писцу је кантар, стр. 86., • пајбољо удошон -- иоред осталога —, „кад ,је на дужем краку нренесен краћи онолико нута, колико ее може пренети и тежина јајцета буде једна усвојена једипица." — Урсђач „лекција" каже на стр. 99., да.јо „вода лошији нроиоеппк звука од ваздуха." — Мислим, да висок и танак звук није једио исто; ието тако дубок и дсбео. — Фото.метрима, стр. 111., но мери се еветлоо/г, већ еамо упорођују разни еветли извори. — Код равиих оглодала, стр 113., нема ништа о еимотрији слике и продмота. — „Уелови јасног виђења", стр. 130., нису сви наведени. Гад ио олектричном напону, етр. 150., није ттот иун. — Треба јаспо казатп, о који ее прут обеси „одпечатак" а о који бакрена илоча. - Држим, да кн.ига „Лекције из океноримепталне фивикс " није ни за нпже разредо ередњих школа ни зл, пријатеље ттриродпих паука. С. М. Летар ЋрстоношиЛ. Пупољци. Наниеао и превоо -. цона 35 новч. Издање штампаријо Антона Мужика у Сомбору. 1-92. Ма.та 8-а. стр. " 2.— Књижевни дилетанТизам нревршно је књигом овом сваку меру. Писац миелп да је доста бити ватрен Србин и свршити пеколико школа, на да одмах човек постане књнзковник. У приповотКама његовим (ако их смемо тако назвати) нема целине ни једипстпа, то еу само опизодо и поједиие елике. пуио поирирОдпог и чудноватог елемепта, којим као да је ппсац хтео да всже, нублику, тнто ће му заиста и поћи за руком код — ноизображене публико. Изнети родољуба, који вол, н о гнно за народсвој; нацртати јад момка н моме, које немилосрднн родите.љи раставише; описати грозиог пашу, којп убија сеетру и мајку, одводи љубу Србину, којп ее с тога одмећо гори у хајдуко те се светк; нриказати грозоту српских душмапа према српеком јупапггву, 1то себи су теме врло обичне, а у оваковој обради са свим су излишне свету сриском. Ириповетка „Жртва ерца свога" нема ни смисла, ни места у књиаи овој, љубомора млађе сеетре па старију можда би имала сми-