Stražilovo

чз 404 о-

иесма налази ое међу бугарским иар. иесмама, које су штампаие у Период. Списапцју (Етцогр. карта срп. земаља, стр. 55.) Овде ие може бнти сумње да је ова песма дошла Г.угарима од Срб«. Па онда песма „Дечански МаиаетирЂ" (Миладиновци, стр. 51.; ако је и та бугарска) бса суми.е је узста од Срба° Да има побугарепих сриских песама, каиују и: Бугарип М. Дринов (А гс1пу Гиг з1ау. РћИо1о §10 УП. стр. 113.), И. Рувприц (Две студ. ])асправе, стр. 93—94.), Ђ. ЈагиЛ (Отаџбипа IX. стр. 299.; Агсћју Гиг. 81?1 у . РћИ. IV. стр. 230.; ср. Отаџбипу VIII. стр. 628.; Агсћју IV. стр. 223.), Вук (ОорсеуЈс: Мнк. ппс1 АН-бегћЈеп, стр. 242.) и други 7 . У првом одељку говори Штраус и о бугарштицама. „А 1>п§'аг8(лса, 1ш§агШ уа§у ћи§агкЈије вгок, ппкке1 а ћогуа1ок, вхегћек ек (1а1та1ак 8 а/, ерЈкаГ коНешепуек е§у пете!, ® Петрановић II. стр. ( .И. (Ср. Ва»1 ,јн^о«1. ак. ХСУН. СТр. 137. пр. 1.) 1 Ср. н. п. Ст. Новаковић : Лстопис М. С. теи>. 120. стр. 106. 8 Какпп, ли јр то, Божо, иародност ! V

ев ахокпак е1ба11а81 пнк1ја(; је1ег(;ек ев ш% ша 18 1^у пеуе/лк. иеш ша« ппи1 е ке(; 8/6 „1)1§-апп е8 1)1^аг8к1." КуА. а ке4 8201; а пеуе/е((, огага§'окћап 9 а уапЛогк) ћо1§-аг еиекезек ћоиовИоМак те§." (Речи: бугарштица, бугарити или бугаркип.е, којима су Хрвати, Срби и ДплМитинци обележавали и даиас јогн обележавају једну врсу енскога неснипггва и начин излаган.а ове вр сте, — иису ништа друго, него ове две речи: „блгарин и блгарски". Ове две речи одомаћили су у наведеним државама бугарски певачи-путннци). — Ето, тоје Штриусова „теорија" о бугарштицама. Први одељак завршује Штраус наводима о старипи бугарских иародних ие.-ама, За чудо, како је Штраус вешто извадио из Пииина и Сиасовића (безсћ. с1ег. з1ау. 1 ј П. стр. 343—340.) п.ихове наводе о старини сриских нар. песама, па их применуо на бугарске. Ту се сцомиње и Герлах, о комеје бнло говора у иоследп.ем броју, и Грегорас (в. „Стр." о. г. бр. 2(5.) 9 Којо су ТО ?

(Наставиће се).

Ст. СтанојевиА.

КЊИЖЕБНИ ПРИКАЗИ. Српска краљсвска академија. Спомсиик XV. Неколпко српских епоиснпка. II. ОреГжовиН. — У Воограду. У држаиној штампарији крал.евипе Србијс. 1892. Стр. 40. Срсћковић је 1888. г. путова-о по Русији и тамо .јс преглсдао старипс по разним библијотскама. Нскс од тих старина објавио јо у овој књшји . Н ако ће исторшс мадо чога пова паћи у овој кн.иаи, ипак није ни за н.ега без важности. Ло много је важнија књига ова за филолога. У члапцима, који су извађени из зборника митрополита Михајла, види се прела« од језика српске редакцијо средн.ега века чистоме срнскоме језику. - У овој књизи штампап је садржај збориика митроиолита Михајла н у целинн она месга, која се тичу наше историје. У зборнику сс налази богословских, поучних, историјеких итд. члапака. Историјски део је сличан хронографу Житомишл.ићком (штамнаи је у XXXII. Гласнику). Писац је уиотребио старије Компилације; имао је ио свој прилици н пеке изворе (Теодосија, Цамблака, Констаптина ФилозОФа, запис монаха Исаије) при изради. — Још .је ту штампао Срећковић „неке иснисе, преписе и записе из разпих кп.игл". П ту нма осим других важпих записа и одељак из срнеке историје. (Доста је слнчан оном у збортшку ми-

тронолита Михајла). — У књизи ово,ј налааи ее и за филолога и за историка многи интересантан нодатак; е тога јо препоручујемо љубитељима српских старина. С.

СМЕСИЦЕ. (Семпк). Семик је у Руса народна мајска слава, што се слави у четвртак пред Духове,у седми четвртак поеле ускреа, отуд и име. Парочнто јс сељаци славе у игри и другој забави. Но пре свегаје Семик права дсвојачка слава. Где год има близу села шума, река или језеро, излазе онамо све гомилама младе девојке у стајаћсм руху. Најпре наплету венаца па онда полежу под дрвета те се ту заложе ногачама и перецима, које нарочито зготове за ту прилику. За тим оките младс носечепе брезове тракама и лишћем па их невајући носе до обале. Ту их забоду у земљу па опет невајући играју око њих. Најпосле нобацају још веице у воду, ие би ли отуд сазнало, шта коју чека. По руском пародпом всровању ће девојка, којо.ј венац потоне, те године још остати у коси, илн ако се баш и уда, остаће удовица. Ако пак венац лепо заплива по води, то опда значи еватове. Тек кад седне еунце, враћају се девојане са славс кући. Иду све две ио две а прве носе напред брезове те их онда забоду у земл,у пред кућом или у трему.

САДРЖАЈ: Посништво : Иоторија ружипа пуиољка. Вјерипа љубав. — Поука : Пет стотина и три године. — Књижевност: Александар Атанасијевић Потебн.а — Књижевне оцсие. — Ковчсжић : Књижевни прикази. Смесице.

„СТРАЖИЈ10В0" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србпју и Прну Гору 12 динара на годчну. — Рукописи се шаљу уредншптву а претплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Луке 1оци »а.

Штампарија дра Павдови-ћа и Јоцића у Новом Саду.