Stražilovo

-кз 403 ен'

' ^јјВ ок/аг псркШш дупјЏтспу. ЕДШј; кј} ' :У^ЏВ'м\'лПш егеЈеИ 1)о1§'аг 82(3уе§8'е1. КогсШоМа ев а 1>о1^аг когтапу ве^е1уеуе1 'кЈасКа: 81гатх А(1оЏ. Л/ е1б82(5МгЈ;а: Вг. 818тапоу 1). 1уап, а ћо1& кбхок!. т1П182(;. О8г(а1у1опоке. 2 ко!е<;. Вш1аре8(, 1892. Ееуа! јев^егек. Ага 6 Гп 1 ј . 334 -ј- XVI '1-393 (Масгавмк). >' ирвој књизи пред преводима иееама иалази ее — као што еам век спомепуо - читава ])асправа Штраусова: о изДаљима бугарс.иих народпих иесама, о обичајима, о Краљенпку Марку, о богомилима и т. д. Готово цела она „расирава" (стр. 1 —157.) је арост илагијат из збирке брпНе Миладнновнца н из иеторије слоиепске књижевности од Пииини н СиисовиИч (по иемачком иреводу; ер. Р1и1. Ко/1. 1892. етр. 340.) Штраус је иовадио и« те две кшиге еве што му је требало ; средио је материјал како се њему с.видело и — ие саоменцвши изво/>е — спуд је доносио оцене као да их је ои сам извео. Расирава је иодељена на ос.ам одељака. У нрвом одељку (стр. 1 — 20.) говори Штраус о скупл.ању п издањима бугареких пародппх песама и о стариии н.ихоној. Штраус с.е слаже са Шишмаиовим, да ће „п% ц-о<Ја1от <8нк пкког \%П7Л еК-11е1 1пгп1, 1)а ;<■/, а перкокн.чхе! акфјап, УН1>у .чј!/п1 к-'агб1ив 1)м1нс1" (књижевиост само оида иравим животом живити, ако буде напредовала па основу народие нојсзије или иаиоредо с њом.) 1 Готово све што гонојш о издап.има бугарскнх пар. пссама преписао је Штрауе из Пипииа и Опасови1.а. Ниди се у опште, да ее Штрас није трудио, да нроучи сриеке нар. иесме; писатп расправу о бугарс.ки.м иар. песмама а пе проучити српс.ке пар. пееме, то иепде! Тако п. пр. Штраус (но Пин. и Спас.) паводп Вукову „Народну србс.ку п-јкснарицу" (г. 1815.) и нише, да су у њој „К \у.'л гб I а§" пду пеуехеИ шп с1а1ок'" (искључ.иво такозваие „женске песме"), а баш у издан.с 181;). г. уптле су и „|< »пачке, и различне мцжеске п'1;сне" 2 . Пошто је, по Нипину и Сиасовићу, изређао пздања бугарских пар. несама, пише Штраус: 1 Ову мис.ао исказао јс и Стојаи Нопакомић (Отаџбин.ч IV. ст|>. 43 — -44.) * Вукова дела I (државно индање) стр. 658.; ср. стр. XV.

в А М § ксгпИе е1 (ЈЈЈ-уеПпГшксг \-а1агш" (ј&Јва ако је штогод пеоиажено ос.таЈГо). Заиета чудиовато! Од иовијих зиатинјих збпркп еномснуо је Штраус еамо Илијева 5 , а ннје спомепуо ни познату збпрку Кччиповскога* ии маћедоиск^ песме II. Јистребова 6 ( јер по Штауеу су Маћсдонди Бугари, тесу оида и несме. у Јаетребова бугарске). И још он вели, да је „једва" што остало псспомеиуто! Како Штраус познаје на.р. појезију па едовеиском југу, ниди се из тога, што онтврди, да сеу Ђугарскпј и МаКедопији иалази нијвише («чс!) иар. пе.сама о Кра.љевићу Марку. (Аипу1 1)1хопу ()8, ћ08'у Р> о I а г 1 а 1) а п С8 Масесћппађап уаииак 1 е 1 о 1) ћ (в1с!) КгаЦеуЈс Маг'кб епекек.) За несме о Крал.евићу Марку вели, да су „ к е 1 к е ог (- е I с 11 ћо1$аг уа§у тасес1оп к е I е1пек" (без сумње бугарског ИЈ1И маћеДонског порекла) „Та човјече Божиј! — рекао би Дапичић — ову ти јс евједоџбу вал.ало посвједочптп"! Стојан Иоваковић је рекао, да је „Крал.евић Марко ерпских песама, само ио имену једшш са бугарским" (Годишњида П. о.тр. 174.) То и Штраус признаје. („Ма-ч јеПе^е! ђјгпак а «хегћ е1ес1(4.и1к е« тамла! а ћо1§агок"; други тип имају [иесмс] које су српског а други, које су бугарског норсоа), Али Штрауе не прпзнаје, да има бугарских нар. иесама срнског порекла, нсго еамо тврди, да има српских песама бугарског порекла. „Ноду а ћо1^аг еиекек кбаи! 1о1)Беке< јзшегпек Уиегћшђап ...оппап јбпп, тег< вгаошв ћо1уаг јаг1 кб/.бИик« (Што мпогс од бугарских иесама познају у Србији... долази отуд, што су миоги Бугари ишли по Орбији). Дакле су само Г>угари ишли по Србији, а Орби ио Гугарској пису могли ићи?! Пе знам како би то Штраус доказао, али сс може доказати, да су несмс из српских земаља прелазиле у Пугарску. Иозната је дивпа наша иар. иесма о смрти Иријездс војводс (Нук II. стр. 519.) и познато је да сс тај догађај збиља збио у Сталаћу за вре.ме Отевана. 1а.заревића (Гласиик ХГП. стр. 307.; Отаџбииа V. стр. 653.) Та а ].. кригику у „Аг1цу Шг в1ау. 1 Ј 1)]1о1о§Је XII. стр. 010 — 624. 1 Н. критику у „АгсМу 1иг јЈау. РћИ. VII. стр. 109. (биће да јс то исга критика, која је ивагдда у „Перјодическом Саис.анију" IV.; в. Гуварац: Две с.туд. распр. стр. 116'.); „Коло" 188». .стр, 177. ; В. критиву 1у „Агс1пу ГОг в1ат. РћИ. IX. стр. 613; XIII. стр. 135.