Stražilovo

СТРАЖИЈ10В0

ВДа§И1Ј1

1И1 Ј@Ш

ВРОЈ 33.

У НОВОМ САДУ, 16. АВГУСТА 1892.

ГОД. У.

НЕ** ПЕСНИШТВО. &Ш+

ЧЛ-ГЛУ Т_ЛЛ_ГЛ-ГЛУ Л_Г\^ Л»Г ЛУ л-г \-г

\>"ЛУ~\_ГХГ\

Нг уга и сузе, тихи пламен страсти, Близина тајна непознате среће, Молитве, усхит и невине сласти И раном буром покидано цвеће Ове мину давно... Ја не будим више У мрачним грудма сахрањене жеље, Гробовска недра одавна ми скрише Надежде празне и лудо весеље. Прегорех прошлост... Ал често и сада, Кад месец сјаје у тихој самоћи, Пебеса трепте и тишина влада, Ја будаи сањам сам у глухој иоћи. Срце ми бије, али се не креће Па сусрет нади ил безумној муци 3. авг. 1892.

ЗВУИИ,

Пит мртва несма с мирних струна леће Сломљене лире у клонулој руци. Но часком, кад се сањив ветрић прене К'о тајни шапат далеких звездица Затрепти тихо па звуке покрене, Протужи песма с покиданих жица, Тада ми туга узнемири груди Тајни ме шапат но ново облеће А сузе капљу, ал су заман труди, Јер срце моје пробудити не ће. Ја знам те звуке, знам шта значе они: То дух се буди из минула доба И жице дира, глуха песма звони И тихо нлаче новрх нема |роба... ЛенскШ.

•<ј •

К А В Г А Џ И Ј А. Прича из Сарајева.

I.

ко нијесам у тврдо држао, нож 11е му доћи главе, ту сам најтањи 'и стари Петро иревуче кажипрстом преко грда. Па и онет умрије на душеку! А био вам је кавгаџија — та већ слушали сте од својијех старијих. Према н.ему ништа они Оканови, што га и ви иамтите — кажем вам, ништа! Само да вам причам, како је постао кавгаџијом, на да се крстите лијевом.

жен-

И ту је — не ћете вјеровати ска глава по сриједи. Анђа му била кона. Не намтите је па и не знате лепоте јој. Сви ми онда момци аа н.ом излуђесмо. А она, веселница, ашикује с нама, а у потаји воли — иамислите — Турчина! Омер бег бијаше на оку, бијаше стасит, бијаше млад, а новрх свега богат па, кад се обуче — махни! Не има ђевојке, нгго не би за љиме гледала, кад улицом хода.