Stražilovo

43 541

Два пуЈра ое роди и два пута седа. И због те велике брзине Фобоса ће видити Марсови отановници — наравно, ако их има — да се не рађа па истоку, него на занаду, и како се миче ио небесном своду у противном правцу са осталим звездама. А да ово тако мора бити, уверићемо се сами, кад се па ово сетимо; наиме, да наш месец једаннут обиђе око наше земље за један дан, нама бп се чинило, као да на небу мирно стоји, а да иде још брже, изгледало би, као да иде натраг. Тада Марсов месец Фобос од прилике сваки дан два пут има пун месец и два пут нов месец и по једно помрачење месеца. — Други месец, Дејмос, од прилике је трипута даље од Марса и иде доста спорије. Са Марса гледајући на Фобос, изгледа као звезда прве класе; обратно са Фобосагледајући на Марс, Марс је толики, да покрива шеснаести део читавог неба. Та особита чињеница, да су Марсови месеци успркос свом тражењу нађени тек у иајновије доба, побудила је Француског астронома Ди Боа да искаже слутњу, е ти месеци не ће бити одавна да су око Марса, и да то нису његови прави синови. Марс мора бити да их је из оближњег претен-а-нланстојидског себи привук^о, дакле • да их је недавно Марс украо из „иланетојидског пролетаријата." Ту мисао Ди Боављеву у најновије доба опровргао је рачуном астроном Поанкаре. Мма ли на Марсу л.уди и ашвотиња? Може се 9амо толико рећи, као да су прво, спољашњи услови иовољни за органски развитак па тој плаиети, и да су такви много нре били, него ли на земљи; и друго, да се никад научно не ће моћи доказати, има ли, нема ли на Марсу створова, иалик на човека. 'Га лако се даје нрорачунати, колики мора бити какав иредмет н. нр. коцка на којем дру гом небесном телу, па да се може са земл.е оиазити, кад га увећамо 500 иута. На нашем месецу такав би предмет морао бити 100 метара велик; дакле лако би било опазити кад пролазе каква стада, говеда, каква војска, или какав Лјфлов тороњ, како се од недеље до недел.е диже и спушта; могло би ее видети, кад нраве какву повећу ћуприју; али тамо горе иа месецу евакојако да је све иусто и нразно — човек на месецу одавно је мртав. На нланети, Даници страна иа тој коцки морала би бити дугачка 1'/з миље, и то оида, да су неке околности по-

вол.није, него што заиста јесу; на Марсу пак морала би бити дугачка 2 миље, иа. Јупитру 22 миље, и т. д. Па и кад се још већма усаврше дурбини, и оида не можемо се надати да ћемо више шта моћи видети. За све те послове пре свега треба да је чист и ировидан ваздух. Онодико, колико је Скијапарели видео, видеће и когод други но да ћа више видети, тешко се можемо надати; па и са Ликове (1лск) зВездарнице, што је подигнута у чистом ваздуху калиФорниј ском на једном врло високом брегу, тешко да ће се бог зна шта више видети. Свакојако пак дела створова налик на људе никад се сигурио не ће моћи опазити. Па и то је још питање, хоћемо ли икад дбзнати, од куда да се подвостручавају Марсови канали и иначе, од куда и какве су оно промене, што се дешавају на Марсу. Па и ако се буде могло шта дознати, то не ће бити скоро. Јер није лако мотрити. Подвостручавање канала иде доста брзо; до душе једна иста тачка планетина може се са земље посматрати 8 — 10 вечери једно за другим, но за тим у исто доба не може се носматрати читавих 38 дана;пајош кад није време згодно, читава два месеца не може ее иншта гледул ц. Па и доета близу Маре мора бити (Маре у најновољиијем случају може се земљи ириближити на 7 х / 2 милијуна миља); опозиције, т, ј. када је Марс баш преко пута од сунца, бивају сваких 26 месеципо један пут; а да би могли илаиету Марса носматрати у свима његовим разноврсним ггриликама и његовим разним годишњим временима, потребан је циклус од 16 година. И успркос свем том ладном размишљавању ковачи разних хипотеза ипак не мирују, него непрестано и свашта измишљавају. На иример: како је Марс даље од сунца, него ли иаша земља, дакле и мање еветлости добија од суица, мора и Флора и Фауна Марсова бити угаситије боје. Због дуге и јаке зиме на јужној полукугли животиње морају имати јако дугачку длаку. И како је Марс старији од земл.е, и култура тамо мора да је нанреднија од културе на земљи; за то тамо н. нр. нема војске, тамо је већ настуиио вечити мир. Даље, што је 100 килограма на земл.и, то је наМарсу само 38 килограма, за то, што је Маре материјално ређи од наше земље; и због тбга: еа неком одређеном енагом може се тамо обавити много већи носао, него ли на земљи; један човек