Stražilovo

чз 575 е >-

I Гај пећу заслугу стекао је Руварац као испич политичне историје наше. ,'асправе његове о смрти Урошевој и изву Вукову довољне би биле да његово име еже у историју књижевности срнске. Плод неуморна рада од двадесет и нет ,ина била је расправа његова ц смрти цара оша. (Годишњица III.) Дуга је борба вођена /ог тога питањк, јер то иије било' само питање смрти Урошевој, него је било питање да ли ,е победити стара историјска школа, школа наатка, која аа извор историјски узима и народну традицију, ИЈш ће нобедити пова исторпјска школа, школа напретка, која учи да су историјски извори иисчни акта и ч>акта. И у тој жс јтокој борби одржала је нова школа потнуну ч'ду. Руварчева хинотеза о смрти Урошевој, -V. аиа н.1 аутввтичним доказима, иотврдила се. Због ненристрасности Руварчеве устали су многи на њега. Издајмиком срнске народности назва га Милојевић; још већма га нагрди Сима Л)убић ЈЈако је морало болети човека, који је ногрдамз обасут због исгнне, човека, који је погрдама обасут од свогч народа, кога он воли више свега, човека, који је цео свој век носветио нар"Дј г -- <:ј)ом, кој?! је стуико у ред калућерски само за то, што је мисјшо да ће на тај начин „моћи најбоље послужити роду своме, из кога је ионикао"!? — Али он није клонуо,- он је издржао: и дал.е је живео за народ и науку, и — истина је одржала победу! Осим наведених дела важне су његове рас-

праве: 0 кнезу Лазару, Прилошци, о првим годинама Душанова владања, Стари Сланкамеп, 0 Боспи, и т. д. Још много расправа, раеправица и нриложака; но није овде место да их све нобрајамо. Много је радио Руварац и на црквеној историји. Особито важна је његова расправа „0 пећским иатријарсима". Осим тога пггампаоје Руварац доста старих епомеиика (Житије цара Уроша, 0 преносу тела св. Луке, Повесна слова о кнезу Лазару, десноту •Стевану, кнезу Стевану ШтиЈвановићу и т. д.) Руварац ,је нрави члан срнске краљевске академије и југословенске академије науке и уметности. * Руварац је научник пркога реда. Радови његови писани су дубоком студијом, великим разумевањем и оштроумном критиком. Он није ОенсћЈсћЈлв с1> г е гћег него је ОевсћшМ« Г о >• 8 с ћ е г. Његова су истраживања беспристрана и истинита. Као свакоме правом научнику није му стало до своје хипотезе, пего до истине. Сви радови његови трајне су вредности. Њих ће увек проучавати сваки, који хоће да иозна историју српску и изворе за њу. Шездесет година навршило се, како се родио иајвећи историк српски Иларијон Руварац. И „Стражилово" одужује овим један део дуга, који дугује Руварцу, сарадиику свом, првом историку на словенском југу. Ст. СтанојввиЈ,.

Ч ^?Г

ПРОФЕСОБСКИ ЛИСТ ЗА НАШЕ ДВЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛ. ГИМПАЗИЈЕ. Читаоци „Стражилова" сетиће се,

5. броју „Стражилова г. V. '(1892), 'ириказујући чигаоцима а особито наставиицима иаших српских гимпа-ија издан.е Каја Јулија Ценара « јд ^ Мнте Живковића (рагз рпог а пе „ргнпа"), слободан сам био нокрепути ону исту мисао, коју је и „Застава" била покренула: „Не бп ди се и ттапге две сриске гимнаиије сјгожити могле те да покрену онакав исти лист, какав имају наша браћа Срби у Србији". Узалуд пншекивах одговора на услед тога нанисах и у „Бранику" о томе један члапак, али на жалост не добнх одговора.

Да су читали, да ће ночетком школске године у Загребу изаћи први број хрватског ироФесорског листа нод натиисом „^авГалиЈ УЈеб1тк", којем ће бити уредник чувени филолог др. Маретић. Нузгред сномињем само, да се у „Про-

гласу

за „Ма^нуш УЈезЊЈк'

избегана си-

лом српски Језик и ако се не варамо, само се једаред спомин.е „ернеко-хрватска литература". Гимназија срнска је школа, у којој дух ев. Саве, нрвог и највећег срнског учитеља и просветитеља, мл;1ду Сричад крепи и ио-