Stražilovo

чз 007 Е2-

СВЕСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК.

рЈ.наменити руски критичар Пииии нише о том иитању овако: Надмоћш положај, којп је Руспја достигда међу словенским народима, њена политичка моћ, која с дана у дан бива све то знатнија, развитак руске књижевности у најновије време, све то заједно учинпло је те је васкрсао стари сан Свесловениста: на. пме сан, да се створи свесловенскн језпк пли унраво да сс руски језик дигне до тога достојанства. Присталида те идеје има све више међу Русима, који мисле, да би њихов језик снгурно био у стању, и ако ие осгале словенске језике са свпм сузбнти а оно бар ме|у њима бнти надмоћан те нрема осталпм словенским језицима играти исту улогу, коју немачки језик према т. вв. р1аНс1еи1 «сћ'у и француски мрема проваисалском. 'Гек не давно је госнодин Буђиловић, ирофесор у Баршавском свеиаучпшту, издао на јавност две велике свеске о свесловенском језику, које предочавају идеје или управо топле жеље Свесловениста у књижевнОсти. Да силне лн обмане илп самообмапе, заогрпуте о-гртачем лажие знанствености! Велнка словенска грана народа од хпљаде година амо расценл.ена је у најхетерогеније народе. Све их је разделило: границе, језици, политичка иита1ва, шта више и саме вероисиовести. Најважнијп догађаји, који се десили код различних словенских народа, са свим су хладне оставили остале чланове те породпце. Словенп на Балкану стењаху под турским игом, па Занаду нод притиском немачке културе, а руска је историја међу тим ишла својим иутем, у сусрет мисији, о којој се данас толико говори. При најмањем додиру међу њима беше мржња и раздор неизбежна последица. И оно мало међу н.нма, којима је најпосле иошло за руком. те достигоше мање или више релатпвну слободу, нре свега имају пред очима, да ту слободу сачувају. Патње нрошлости улиле су нм најнежнију љубав нрема свему, што пм је било одузето, а што су касније тешк.ом муком онет задобили. Емаицииовани словенски народн сувигае се чврсто држе своје нолитичке и литерарне независности, а да би тако лако од]1екли се својих језика. Услед тога Чеси као Паталски, Рпгер, философ Хатала, иду тако далоко, да 'гегаком језику и култури дају надмоћност над свим осталим словенским језицима. По Хатали би чак, ако треба да буде говора о свееловенском језику, морали узети српско-хрватски језик. Јер

Словеии на Заиаду, којих се књижевност развила скоро искључиво нод немачким утиском. не маре баш бог зна како за руски језик и књижевност. Нека врста центрифугална нокрета удаљава словенске пароде од руског језика. ГГа то иде тако далеко, да се сриски језик, који пре није био много више, него руско наречје, хвала труду Вука Караџића, од руског утиска са свим еманцииовао те постао самосталан језик. П тек само са свим мали народићи, као што су Словенци (Словени Крањске п Плирије) јесу то, што, не имајући сопствене књижевности, нагињу руском средишту. А у осталом не ваља нп то заборавити. да у свим тнм пнтањпма. филолошке сличности играју споредну улогу. П[та вигае нолптичке и социјалне прилике највише допрпиосе формирању заједиичких језика. На тај су начии постали и грчки н латински језпци у старом веку, и енглески, немачки и француски језик у пово време. Како су словенске земље у нолнтичком погледу биле раздељене, није се могао развити заједнички језик. Само су им још археологија и филологија говориле о заједничком пореклу. Не треба дакле човек да се чуди томе, што су масе до данашњег дана нрема разлозима теоретичара остале хладне и још су једнако такве. У таквим нрпликама свесловенски језик није ништа друго, до илузија. 1Бене присталице, као Добрјански и Буђиловић, држе се назора, да руски језик нросто ваља осгалим Словенима натутнути. То је веома најнвно решење тога питања. ]Ј,ивилазација словенских народа толико је имирегнована од немачког утиска, да је постало управо немогуће, њега се отрести. Тако н. пр. сам госнодин Буђиловић у својој књизи, коју унравља аротнв Немаца, наводи скоро све саме немпчке иисце. То подсећа на нознати словенскн конгрес, где се морало говорнти пемачки на да чланови разумеју један другог. А пре свега ваљало бп руски језик увести у словенске школе. које су иод свачијим утнском пре, него нод... руским. Мора човек ићи још и даље. Узмимо, да би се руски језнк у све словенске школе могао увести као наставии предмет, на ипак морамо иризнати, да руски језик не бн био кадар надокнадити немачки, јер руска књижевност, услед особених прнлнка, у којима је, у политичком н социјалном погледу још једиако заостаје далеко за немачком књижевношћу а заостајаће. јога доиекле. С тога ће без дејства остати и она „вештачка"