Stražilovo

чз (]7(Ј е*-

би добијали аајам у другој којој »лдрупи — па кипт ! Али, то нреме пкгда пе 1«е дој.и/' „Ие т].»еба тога. Треба еамо да ее еви еложимо, на да иигда више пе ];лаеамо за н.ега у оиштиии, а пе би могао евима отказати векеле . . . Ето. г Го би као ноштепи људи могли учиппти па да имамо елободну вољу. . „Иди, мапи ее! Иа.трапало 1«е. Шта ми ту говориш о војј .и ! Дај ти мепи а воља, воља! Лако је теби. Да теби нешто до1,е до пужде, друкчије би говО])но." „Пнје, брате, ии мепм: лако. Алн т.и кажем, да ее иоштепо ]>адн, ие бих пи речи говорио. Али овако! Виаш ли ти, који у::а.јми ето фо])инти , оида је дужаи ето 1гедее,ет, кад урачупапг, колико мораш кулучити и давати, док еве пе отплатиш. Иа еамо велим, да ее еложимо, на да радимо, као што еам рекао, ишло би поштеније..." У том с-е приближи папдур и вовиу газда-Митра па етрану. Пешто му је говорио, ва тим ее Митар уиути општипској кући. Дошавши у ,јкаии,ела])ију", затече Мргудића, где хода 1'оре доле по еобн. К'ада му је Митар паивао 1»ога, промери га М]>гудић од главе до пете. Митар га ванпта: Које добро? „Није по тебе баш иајбол.е. 1|'аиш ти мепи, докле ћеш ти еа твојим овцама п]»авити штету по.еелуУ Зпаш ли ти, колика ее глоба Плаћа?" „Ја, гоеподипе, пе чииим штете. Пре две иедел.е јее.у две трп овце у« пут ушле . у Јаковнћево жито, али еам <*е ја е п.име иадееио. Дао еам му један оемак шпеипце. Заповедио еам чобанииу, да, као очн у глави пали па туће ..." „ 11 е ираг.иш штете, а? А и јуче ти је евип.ар ногааип МилнКев кромнпр." „Чујем, да је уигло једпо прасе, али нема штете. За што пе ногоднте ееоеког евин.ара?" „Било штете, не било, пе <'меш и1»и па гу 1>е. За еада еам те казиио. еа двадееет и пет Фориити глобе. А други пуг биће и иедееет." Деда Митар еав се пренеранпо. 'Го је њему ирвина. До даиас ;је био обичај, да

ее. иага1,ају са оним, коме је штета учип.епа, па се да двојипом. 1>пао је ои, шта је уарок овом ноетуику те аапита: „ А аа што ниете и Оларића казпплп, када му е.вин.и лнрише 11отковићчеве кро"мнире?" „Ти ми пе ћеш заповедати, кога ћу ја кавнити . . " „Ла ћу вас туаагги!" „Тужи, коме|'од хоћеш !" „Нар тако?" ,/Гако да! Обући ћу ја вае све у дрг.ене кломие! Па пека. ти твој попа помо гне! Даћу ја п п.ему ! 11»ега ћу ја у кон тромац!" „Ти то кажеш!" „Ја да ! 1 /Гди па. ка.жи твоме пони !" „ А, Мајстрре! Добро, д(,бро ! Од даиас ћемо ми друкчпје с тобом!" Деда Мита.]) и:;а,1>е љутит ил ошптипеке куће и унути сс до поие. Овај је сеДео иред с.војом кућом; и чнтао. Митар му иснриноведа, шта је чуо од М,])гудића. Када је пона чуо за „коитромац", с.кочи као тига,]) и унутн с.е, страшпо .т.утит онштииекрј кући г|)дећи. 31а]).ма се. чула у оба еокака. Отуд и отуд истрчн но који комшија дачује,_■ шта је. Иерић, осећајући се чист као суице, хтеде да Мргуднћ иред п .име иопови то. М |)гудић се игета пред оиштииеколЈ кућом.' „ПГга си ти рекао?" „Молим, нречасни, ја писам с вама свип.е чувао, да ми кажете гн( и „Не ваелужујеш друкчије. Рени, реци !' 1.1 Гта сн рекао ?* Да ћу ја у контромац? .1>уди, слушајте! Но, реци, говојнј!" СВет ее ночео скуп.г.ати п.а ову вику. II:; евоје авлије п:ш1,е п Оларић. Сав зелеп од једа, што се попа овако развика.0, прпгтупп му п рече: „Л шта је са облпгацнрш Леврема Крушковића?" „Са облигацијом Леврема Крушков.пћа !'замнсли се иопа и ::а час погледи иреда. се. Ва тим се грохотом пасмеја. „Ха, ха, ха! Ти сме.ш меие питати ::а ту облиганију, која је још лре иетнаеет година" у н])Квеиој скуиштици исплаћепа?' И за то ћу ја доћп у контромар?!"'