Stražilovo

■чз 677 е*-

„Иисте је иеплатили. Чујте, људи! иоиа исплатпо ту облигацију!" Поиа ногледа по иароду. Г>ејаше ту иеколико нлаиова

еки\,. али се ови ииеу ()бли1;111.ијс

<-<■I,а.[

;упштиппикакве 1У

[ажвЈп

,1 а 11 у ве1. теби иокииити и дока:шти јо.ш Даиае, какав <'и ти !" иоирети попа М-])гуд|-гКу па тога чаеа иареди М ич ру, да одмах преже да га одве::е у II. - Свегиие ее дое.та пакунило. Чувши, како МргудиК прети пони.,' ионлашише .ее. Ца још када чуше, да је н Митар огло-

ол.ел, чието аин-уше од чуда. ,К'ада тако емеју ЧИ1ЈИТИ еа" нопом н Митром, шта ће тек е н.има?! То вече ее говорило ио еелу еамо о 'овоме догађају ч Лош ее еамо чекало, шта 1>е нона н Митар допети и:: Н. У јутру ин поне, пи Мнтра! Неки раенптнваху и дочуше, да еу гоенода хладио иредугј)ели Мит})а п р(ч;лп му, да је иајпеКн штеточпња и да еу онп тако иавештепи. Рекоше му, да је то ио ::акопу и да 1.е други нут н више нлатнтп, ако буде чхјпио штету. Дедл Митру бнло је ово еве праио, .је.р оп :ша, да ее ту1)е не еме диратн, еамо је

глоба велика! То га је тинггало. Попи онет рекоше, да та увреда не епада у њихов делокруг, веК нека тужи суду. Али, камо сведока? А пгго се тиче тога, да се начелпик истсра, пека чека до избо])а. К,роз три месеца Ке се;Долово отцеиити, на Ке кроз трн месеца бити нов и::бор, како одбора, тако п чиповииштва. Ако га парод не изабе])е, опи га, Бога ми, не Ке држати. У осталом ово је и нраво. Јер кад би чииовпик аависио од вол>е поједнпца,, пе би баш било нробитачио. Сваки чонск има неиријател.а. Нона је нремишл.ао, како Ке доскочити овима и пест])пл,иво ишчекнвао изборе. Деда Митар се почео колебати. И::меиио се човек. Нијешала, глоба од двадееет пет Форипти. К'ад и кад би плаиуо гпевом п паумио ноКи по селу, да приправ.ва *па]>од ::а избор те да избаце тога начелника, који им је иретио, да Ке 'их све обути у дрвспс кломпе. За чае би опет поетао мекши, тс је памислио и нопи саветовати да се мире. Је.]) ако паоиуцају глобе, зло и наоиако. Но ;јч тим би оиет илапуо и викпуо: на пс.ка глоби! Да видим докле ||С ?' До . . . и::бо])а . . .

;1ста1ш]1С сс) •X-*

ЦРВЕИА КАПА. 1'ом дп Јоваиа 3 ахарј ашсви&а

XVII.

осле те ; мало жш;л»е ; сценс у нородици ,/шЉг* господина комссара иастуиишс« мирпи д«1"ц п пунн домаћс ерс1|С. Па нсдсл.у данн : -лЈ ДООНО ,јс комссар награду на нигурл.снс * сгнири, ла мссец дана ордђи „:Га иаслуге", а но.слс- д|-а месеца декрст, којим јсггостао наткомсса]). II ^асја.ш олаго сунце над куКом у Иодза мачкој. .Чспо окречена п оидо црппм ирсма:кша смсшкашс се н:; далека на бедне^јтановнике у предграјју, :гЈ1Ткарају1јн у снојпм :шдоннма срсКну породиЦу. Гоноднн наткомесар почео се ::аобл,ива.ти, тако му оеше сада добро на слету. Глас му

о цо.11.('-ког иреисо 1 а,|Ко. (Пнетавав.) брујаГпе лдрапо, лсно, хармонично. Ход н кретап.с му бешс смсло и поуздано. ЛСикот 1'осподииа комссара беше тачан као сат. .У ос.ам сатп је пио каку, у дканаест ручао, у чстир опст пио каку, а. ксче је прекра1шкао у ннвари код „Влатне гурке". Тамо беше пајрадоснпји, а што се тиче шале, могао ее тада сре1јио падмстатп е умирокљеним уланским .ка петапом. ЧешЈкз је у уакишепцјнм трснутпма ж.икоТа скота прила:!по гласокп])у п с.Јшрао рааличите мелодије. Г>ср-га бм тада села па паслон.ачу с чараном у руцн п била крло, крло срсКна. Херман он стао у;; гласовир п, па очнн миг, прспртао листовс. с нотама, А у собн.ој атмо-