Stražilovo

чз 736 в$»

баш тежак ноеао — да изда збирке пигама поједипих знатних људи, као п. пр. Доситијева? Не би ли био то захвалан и леп посао, достојан једне Академије, иадати критички сва Доситијева писма, која су до сада којегде штампана, често и погрешно? Зар се тим не би учинио корак даље да добијемо критичку биограФију тога нашега јединога ФилосоФа XVIII века? Беч. Ђ. ,,Соко" илустровап календар аа годину 1893., која је проста те има 365 дана. Уредник проФ. Јоеан ГрчиН. Цена 40 новч. Год. I. У Новоме Саду. Издан,е кљижаре Ј1уке Јоцића. вел. 8-а. стр. 160. — Прва је година, како је нолетео „Соко", али се — уедед чега, не ћу да иснитујем — није високо уздигао.* Осим два три чланка, оетале ствари су или већ штампане или су мале вредиости. Лепа књижевност заступљена је причом Драгутина Илијћа: Игуманова сен (штампанау „Стражилову") цртом Веље М. Миљковнћа: Тетка Митра, чији је иредмет са свим обичан, и лепом цртицом Бранка Рашића: Тојииа стена. Песама има нет: „Рађање сунца", од Светозара Манојловића; ,.У ноћи", од Алексе Шантића (чудно изгледа, кад се у песми екраћују речи ; тако је у овој песми штампано: „Преко српских гора, преко сра. страна"!); „Чобанин", превод Јов. Живојновића; „Шетња једног стенограФа по вашару" и „Врачара" од Љуб- Иенадовића (обе су прештампане). Осим тога има још три загонетке у стиховима. Јов. Живановић је лепо испричао, како је иоетао пчелар, опиеао свој пчелињак и изнео користи од пчеларења. Књижевност је заступљена лепим чланком Тих. Остојића: Бук СтеФановић Караџић, у ком је изнет живот, рад и заслуге Караџићеве. Требало је само мање бројева (година и т. д.), кад је намењено народу. Оеим тога време је већ ваљада, да се о распри између Бука и Светића хладније суди. „Полемика" између Светића и Бука погрешно је изнета ; оне стихове на крају није никако требало метнутп, За поуку се побринуо проФ. Стева М41лованов испричавши народу — познатим својим начинбм — о отровима и поучивши га, како се лечи од њих. Бранислав Станојевић описао је у лепом чланку: Хајдук-Вељко, дела и живот великог јунака из рата за оелобођење. Требало је само изоставити оно, што се историјом не да потврдити. Учитељ Јован Кнежевић проговорио је неколико речи о кућевном и школском образовању. На крају је додано: „ Маљо шаде" (пошоп е(; отеп !). А. М. М. нроговорио -је о новим новцима. У календару се налази и шематизам српеке православне митрополије сремско карловачке. Требало је и у опису слика и ликова избећи погрешке, те не споменути, да су се Срби „на позив" цара Леополда доселили овамо, и да су „наследници Арсенија Јовановића Шакабенте иосили назив патријарха, те је тај назив остао до данас". — Слике у „Соколу" осим једне-две све су етаре и познате. Издање је лепо. Беч. С. * Та, за бога, аолетарац је још. У.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. + Као што је јављено у прошлом броју овог листа, изашла је у Бечу у издаљу Хпртлебенову књига др. Курта Хасерта „Ке18.е Дпгоћ Моп*епе§го пе1»в* Ветегкипдеп иБсг Ј ј ; нк 1 ипс! Ј ј еи 1;е", 1893, на вел. 8 ни, 236 страна са тридесет пишчевих снимака и с картом Црне Горе 1: 500.000. Писац се ^еко време бавио у Црној Гори ради геограФијских проматрања и ово јс део његова рада, од кога су неки одломци већ ранијс изишли у појединим иемачким часописима. У својем се причању Хасерт дотакао и Херцеговине, те нам прича о Фочи и Гацком, о напретку ,Деи-Ое8(;егго1ећ"-а, а и веку проговори и о мухамеданским Србима, како он вели. (За чудо да не послуша Калајеве теорије а ни Ипнове, који у свом најновијем делу — без потписа — „№т Ваааг ппД Козоуо" вели, да је све до Скопља само „ћовт8ећ'е 84атт", а од српскога ни трага ! ј. + У Београду штампапа је Нере II. Ђорђевића прва свеска „ Теорије књижеености" , намењене за више разреде средњих школа; у њој је Стилистика и Реторика. 0 овој лепој кљизи рећи ћемо неку у броју, који за овим дође. — Као што смо приватно извештени, покрећу Алекса Р. Шантић и Свет. Ћоровић у Мостару нов лист за децу. Диет ће се звати „Херцеговче". + У МетоЈгба (1е 1а восЖ с1е Ип§1ип18%и0 (Зе Рапв а у 1. и 2. свесци чланак је Р. Воуег-а и А. МеШе1-а „8пг Г ппе <3.ев огјдиаез <1п шочуетеп! с1е 1' асееп! с!апз 1а 4ес1'таИоп ? 1 »Vе". У истој свееци Р. (т. Моћ1 даје„Ко4е8 аГауеа" и то 1. ,^'.а \'ои. зираИ „с1огшгг". 2. ћи1§аге §1 „аих" §п „е11е" и 3. ђоћеииеп р!уо „1> 1 ег е". + Откривање сиоменика на вису сланкаменском* дало је повода, те су неколико немачких (аустријских) војних листова о том ироговорили. Тако „Б1е КеЈећвтеећг" у бр. 375 л Еп1ћи11ип§ с! еа I)епкт а1е8 ће1 81ап катеи", МШ1а1'-2е11пп§ у бр. 30 „Вп1ћиГ1ип| с1. 81е§евс1епкта18 ћ. Кеи - 81апкатеи и Агш.еећћШ у 33. броју ,.1)| е 8сћ1 аећ^ ће1 81апкатеп (19. Аи§'и8(; 1691)". „Ухепае" у 46. бр. јавља о новом издању народних песама из Воснв и Херцеговипе од Јукића и Мартића, те вели: Рп7;Па1а је \ г пес1по81 1 1јеро4а оуо§ ћгуа);8ко§ паго|1по§' Ма§а. МагИе 1 ЈпМб роваћгаве ропајЈјерае ћ18егје паг. рјезшМуа и кгајеујша, §'(1је пат је ј ои 1 к пагос1п1 пај 1 ј ер8ј. 1. л ај бЈзЛјГ — 2аНто, 81о 1 и пав^оуи киј 1 §е' п јје 19|^кпи1о ћг«га181уо Нћ рјеааша. N6 М 11 ве 1о Љ§1о и с1гп§от зуебки мргауМ? — Шта да вам за ово сшсаље кажемо, небраћо!? Ђутаћемо и забележити само, да је то написала непристрасна рука братскога нам парода хрватског!

ЧИТУЉА. Фридрих ХелваЈЈД, немачки новинар, геогра® и прослављени кудтурни исгорик, коме Словени много дугују са праве му научничке објективности, којом је писао о њима и са дела му: „Ше \*^е11 с1ег 81ауеп", у коме је исцрпиво описао словепски свет. (В. 19. број „Стражилова" од ове године на стр. 303.).

САДРЖАЈ : Песништво : Под Медведииком. Није суђено. Уметност: Свети Сава благосиља Српчад: —

Ии из чега. Црвена капа. — Поука: Време и здравље. Ковчежић : Књижевпи прикази. Књижевие белешке. Читуља.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 ®ор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за ио год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 12 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију нрима претплату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара У1уке Јоцића.

Штампарија дра Павловића и Јоцића у Новом Саду.