Stražilovo

чз 754 к-

Примио јс Госнод песму — Јер модитва беше света 11» сад ружу апђ'о штити, Да нпкада не прециета.

с. Ј.

ш уало је сунце моје среће лепс 0 Сја ло је дивпо, али брзо зађе, А место љега — ох, груди ми етрепе Невоља тешка и туга ме снађе.

Зашло је су.ице, али, Богу хвала, Обзорје моје не нотавне тада, Већ е јсдног краја звезда ј.е засјала, Звездица дивна — свет је зове- ичда.

5. XII. 1892.

Па сјај ми, звездо; посјај јоште мени! Не нуштај иикад, да ме крије тама! А када таму сунашце замени Онда ћеш, звездо, ишчезнути сама.

Борис.

XXII. шта је са деда-Митром? Шта он ради V

Мислиће ко, да се он не показује пи жив, али није тако. Газда Мигар се збиља притајао неко време. Није се показивао ии у општини, пи пред н,ом. Радио је своје послове, иазио па своје сипове, да пе би отишли са овцама у забрап. Оназио је он, шта су намислили с њиме Мргудић и Оларић, те је строго

НИ ИЗ ЧЕГА. ПРИПОВЕТКА И 3 СРЕМА. Приповсда Стеван Ради^. (Наставак) оиштини, о блатостан,у свигју сељапа, т му је већ ушла у крв брига о ошптем добру, па му се није било лако одвикпути. Гледајући сада, како глобе ничу као пе-

попре-

наложио својим синовима да иа.че, тившн сваком да ће зло проћи, ако (>уде штете. Као што рекосмо, опазио је оп опасност, те је иазио, да пе буде вшпе глобе. Али пије ипак газда Митар нао, пије поклекиуо. Ни за Оларића, нн за Мргудића није марио. Кад и кад послао Мргудић до њега, да га одвезе у друго село. Деда Митар поручи: хоћу, ал' за новце! За 1нто да ми бадава вознмо, а они себи зарачупавају по три четир Форипта! Нека пшпта пе узимају за нодвоз па З г 1у т и ја ио који иут одвести. Овако није код Митра дуго трајало. Толико годипа водио је оп бригу о пелој

чурке, како му се сељапи задужуЈу, постаде живи патиик при помисли, да није у стаи.у ништа учииити, да се ово зло отклони. А могао је оити без бриге на да га се ништа не тиче. Да једржао уз Оларића и Мргудића, камо његове среће! Овце би му се башкариле где би хтео, Био би одборник, добијао би диевпице а не би ЗН10 за глобе. Али пије хтео да срамоти свога образа. ]>идео је, да баш ии опи пе ирокопсавају, који су пајжешће п])исталице Оларићеве и Мргудићевс. Многом се ирогледа кроз нрсте и по која четврт порције, па се иорција само гомила. I»идео је газда Митар, да то иије добро. Па се зачудио, што се многима нродадоше земље за стару порцију. И до данасје било многих, којима је земља задужена од порције, алн им се дало, да по мало отплаћују. Сада пак не. Само иек није који уз Мргудића, па ако је дужан норције, буде предложеи за реалну ексекуцију. Наведе