Stražilovo

чз 770

Су добре воље ..." одговори Јулијана. „А шта је он радио у С.?" запита Фаустина. Не знам, милостивна. Него су одмах сели и дуго нешто нисали, па вам ево шаљу ово писмо ..." Одреши мараму, извади писмо и пружи га Фаустини. Фаустина подере омот и развије артију, на којој су биле исписане пуне две стране. Унути се сеници а Оларић за њом. Мерник се опрости, изговарајући се. да мора па посао. Фаустипа је неданимице читала на глас: Милостива госпођо! Биће Вам познато, шта сам ја све морао иреиатити, због тога, што је Мргудић отпустио своју жену. И он и Ваш муж почеше ме немилице гонити, те су такодалеко ишли, да су чинили све и сва, да ме изазову на дело, које не би приличило моме учитељском сталежу, те би моју будућност уништило. Мргудић ми је моје намире бацао по натосу, гонио ме свакојако, да ми мој углед уништи и моју част укаља. У друштиу са Вашим мужем оценише ме, да сам највоћи развратник... Дозволићете ми, да сам и ја човек, те је и у мојој души почела сазревати мисао, дасе осветим својим гониоцима. Алиучитељскаосвета, милостивагоспођо, није ни налик на освету људи тако ниска карактера, као што је Ваш муж и Мргудић. Ја сам мислио, да 1.у се најбоље осветити, ако пропађем правог кривца. Ја сам већ давио нашао крајичак од клупчета а сада сам га свега размотао и у средини нашао кривца, а тај сте Ви, милостива госпођо! Случајно сам с.е састао са својим пријатељем коштарем из С. и он ми је новерио, да Ваша бивша служавка Клара прима сваки месец осам форината. Оамо му је смешно изгледало, што никад нема иотниса шиљачева. Појмљиво је, да сам се ја почео интересовати за ту ствар. Дошао ми је сада чудповат нагли одлазак Ваше служавке. Ја сам залуд распитивао за узрок отпусту, он ми га не хтеде рећи — а нисам мислио, да бисте Ви били у стању наговорити служавку, да обеђује ону честиту госпо!)у. Данас сам ја био код Кларе, и она ми је пред два сведока исиоведила, да јој Ви новац шаљете,

да Вас не компромитује. Клара је слаба и ббна због терета, који на души носи, те није могла данас доћи. Маћеха јој, сазнавши за њено признање, признала је и сама. да је више пута к Вама долазила и добијала по нешто и осим онога, што јој је редовно долазило. Приправне су обе да ово и заклетвом иосведоче. Али, како .је мени драга част сваке жене, то Вам светујем ово : Отидите сами госиодину Мргудићу на му признајте, да сте служавку наговорили и да је његова жена невина, а мени пошаљите писмену потврду, да сте то учииили. Ја Вам јемчим својом чашћу, да ћу чувати у тајности све. У противном случају Клара ће прексутра доћи са својом: маћехом и све признати јавно. Ево Вам дајем прилику, да се лепим начином извучете из иеприлике. 0 поштовањем Миладин ВојводиИ. Кад је Фаустина дочитала писмо, пребледела је а успе јој задрхташе. Оларић је такођер био озби.ван. Погледа оЈптро своју жену и запита, да ли је то све нстлпаУ „Јесте!" — рече она а глас јој је дрхтао. „Дакле је онда твоје понашан.е нрема Мргудпћу прешло границе и моја се еумп.а обистинила?" „Ох, не, не! — клела се кроз нлач фаустина. — Ти знаш, да је она остала, да ти не би нигда ностигнуо своју сврху. Та опа је увек свога мужа и попу наговарала нротив тебе. Ма шта да сам ја радила, пе бих јој избила из главе љубомору. Да нисам нристајала на љегово удварање, оп би престао долазити, те би био увек отуђеп од тебе и твојих смерова. А ја ти ее заклињем, да си ми ти све и сва иа свету и да нема тога, ко би моју л>убав одвратио од тебе! Зар писи уверен, да те силно љубим? Зар не видиш, шта сам све чинила за тебе? Ја сам то морала чинити. Да нисам, нгга би било од мепе! Ти ниси паучио сиротовати те би . . . а ја би остала самохрана без твоје л.убави. Или, зар би ми ти укратио ту забаву, да те шмокљане научим намети! Да им зар пе дам осетити, да има жена, које се врло радо заба-