Stražilovo

Врој 9.

Год. VI.

У Новом Саду, 28 фебруара 1893. ~кот уУј

лГЈЕ -У-"'ПЕСНИШТВО -- -

<№ГЈ

® суморноЈ, мрачноЈ н .уми Вита јела тужио снива ; Око ње се бршљан вије Па је грли и целива. Када дође нојца тиха И успава шуму целу, Онда бршљан још страсгшје Грли своју танку јелу.

И шапће јој нежне речи Како цвеће само знаде; Дркће јела, и уздах се Кроз њезине гране краДе. Одозго их тако тужно, С илавог неба, месец гледи; Ои се сећа мрачне тајне И од бола тихо бледи:

Исиод јеле и бршљана Познаје се траг од гроба, У коју је два срдашца Законала људска злоба. ф

С, Д. Мијалновик

'(/д х > ;1апгг0 увек ћутнш и кријеш сваки знак? о, зашто не разагнаш са моје душе мрак?

Изреци речцу клету, нек сине ј едном иад. И не дај да ми свепе у чежњи живот млад. . .

Лељо

загрљаЈу лутасмо но гају, о нашој л.убави говорили смо живо ал' чекај . . . је л' баш тако било, или сам само сииво ?

Не могах срцу свом одолети, усташца твоја жарко сам целиво ал' не, то не ће бити било, за цело то сам с.ииво! Лељо