Stražilovo

Број 11. ■ • • ■

Год. 71

-Ко

У Новом Саду, 14 марта 1893.

%>

]

^.4

ПЕСНИШТВО -#и*

ј т р> р

ЈШидиш ли, душо моја, облаке сиве оне, С*$Како се мутним иебом, к'о црни дуси, гоне? Тако је исто, злаТо, у мојој овде дунш, Коју по облак црпи — несрећа моја — гупш. И од те туге клете груд ми се боно диже 11 суза сузу с/гиже.

Ја л,убљах тебе, душо, и твоја слика мила. Увек к'о аиђо среће нред очима ми била. Тада још беше паде, ал сад је више иема, Јер е/го мајка твоја руамарин цвеће спрема Па када на то мислим, груд ми се боно диже И суза сузу стиже.

И ти ћеш, рано моја, за данак само који Ступити к храму божјем, са другим да те споји И бићеш туђа љуба... А ја ћу трајат' Дане Чекаћу доба гроба; бар тада да ми сване II чекајући тако груд ми се боно диже И суза сузу стиже.

Борис

ишш (ГроФ Шак)

V,

/^ве је тихо наоколо, Испред таме дан се крије И у трави вееб цврчак Сласт вечерње росе пије. (!а запада ноћ се спушта, Њезин дах се једва чује Слатким санком иежпе гране, Густе шуме успавл.ује.

И уморним птичицама Склапа благо очи еане; ЈВуља цвеће, л.ул.а класје, Све док зора Јвунка сване. Дођи, ноћи, мајко мила, Загрли ми нлахе груди, Стишај моје срце бурно, 111то за миром залуд жуди

С, Д. МијалновиЈ,