Stražilovo

Број 15.

Год. VI

-*-«з .

У Новож Саду, 11 априла 1893.

—>Ар$ЈР*«>- ПЕСНИШТВО

ј®латно јутро трепти кроз маглице беле Па бисерје тресе по лисном дрвећу, Рани ваздух мири, журе вредне пчеле Са поздравном песмом у походе цвећу. Слушам звоно сетно, што из даље пева, Гледам, како тихо мили река чиста, Ведри исток, што се светлошћу облева, И прозрачни листак, што на сунцу блиста.

Тиха радост дрхти у грудима мојим, Не море ме жеље ни нејасне мете Ни будућност тајна са болима својим Нит ме прошлост мучи. К'о весело дете, Које анђо штити а незнање теши, Не знам ни за патње ни усуд потајни, Већ к'о у сну гледам где се иа ме смеши Безбрижно весеље и живот бескрајни. . . . Лепскт

$

ри л.упко чедо мојих ведрих дана, ј ), На што терет тихог неспокојства тог, На што њежни уздах с румених усана И горка суза л'јепог ока твог. . . . На што јад да мрачи твојс бистро чело И да туга тајна таласа ти груд Ти спокојна буди .... стегни срце врело, Не мисли на тугу и растанак худ. . .

И нек мину дани, године и лета Кроза бурног жића опустели крај, Свуд !)е да ме прати твоја слика света И л.убави твоје слатки спомен тај. . . . И једап пут, можда, када миле очи Меканом ти руком сведе санак свет, Кроза неми иокој и тишину ноћи Чућеш тихи трепет и тајанствен лет.

То је мој анђелак, што немирно блуди А све тебе тражи по тишини тој Та он теби, злато, моју љубав нуди И до тебе носи задњи уздах мој

Јов. А. Дучир!